Politika

Џон Шиндлер: О ратним догађањима у Сарајеву

БИЈЕЉИНА - Џон Шиндлер, бивши аналитичар и амерички контраобавјештајац у Агенцији за националну безбједност, наводи у својој књизи "Несвети терор - Босна, Ал каида и успон глобалног џихада" да су УН знале, а западни репортери држали у тајности ружну реалност да су сарајевске власти понекад прибјегавале убијању сопствених грађана како би задобиле међународне симпатије и изазвале мржњу према Србима.


Он подсјећа да је један од најгорих инцидената био "масакр у реду за хљеб" 27. маја 1992. године, када је погинуло 16 цивила од наводне минобацачке гранате са српске стране. То је изазвало међународни бијес, али је виши официр УН објаснио да послије балистичких анализа експлозије изгледа вјероватно да је експлозију изазвала постављена експлозивна направа, што су могли да учине само муслимани.

"Вјерујемо да је то била даљински активирана детонација, вјероватно је ријеч о канти" - саопштено је тада.

Исто се десило и 17. јула када је британски министар спољних послова Даглас Херд посјетио Алију Изетбеговића. УН су изјавиле да су испаљени минобацачки пројектили, за које су УН изјавиле да су "кореографисани", падали преко зграде у којој се одвијао састанак.

До екплозије је дошло три секунде након што је Херд ушао у зграду, а тада је погинуло десет цивила. Посматрачи су примијетили да је "босанска почасна стража" загонетно побјегла у заклон прије детонација.

Сродна "слијепа мрља" западних коментатора била је улога ислама у сукобима. Слушајући сугестије СДА, западни новинари понављали су паролу да је Изетбеговић европски муслиман и да није нимало радикалан.

Али, рат је изазвао талас вјерске острашћености међу муслиманима....Становиште исламске заједнице изнесено је на почетку сукоба. "Препород", часопис Исламске заједнице, објавио је текст са налсовом "Кратака упутства нашим борцима". Како наводи Шиндлер, био је то водич за "свете ратнике", у којем је писало:

"У борбу крените са чистом намјером и пуним поуздање у Алаха: ако преживите - бићете газије (борци за ислам), ако погинете - бићете шехиди (мученици); У борбу, по могућности, крените са абдестом (ритуално прање прије молитви) и обавезно са Божијим именом у срцу и на уснама; Приликом напада на непријатеља, или сукоба с њим, изговарајте: `текбире` (Алаху акбер); По могућности носите са собом Кур`ан..."

Још више је отркривао манифест СДА, чланак "Врла муслиманска држава", који је написо Аднан Јахић, лидер СДА у Тузли; манифест је објављен 17. септембра 1993. године. Јахић је разрадио циљеве, које прихвата СДА:

Да ће БиХ послије рата бити муслиманска држава; да ће та држава бити национална држава Бошњака или муслимана (с грађанским правима за мањине); да ће муслиманска држава имати исламску идеологију, засновану на исламским вјерским, правним, етичким и дрштвеним принципима......

У међувремену Алија Изетбеговић је својим изјавама о мултикултурализму успио да се прослави код западних либерала, а да од Саудијске Арабије добије награду за допринос исламу и џихаду - наводи Шиндлер.

Реис Муста Церић, поглавар Исламске заједнице, презирао је секуларни, материјалистички Запад. Према аутору, Церић је био вриједно оруђе у настојањима СДА да се исламизује и да се уништи било какав секуларни муслимански идентитет.

Ако је понашање Изетбеговића и његове владе у "одбрани Сарајева" било некомпетентно, њихово понашање иза борбених линија може се описати само као злочиначко - тврди бивши амерички контраобавјештајац и аналитичар. "Иза фасаде толеранције разбојници СДА у потаји су водили кампању `чишћења града`, која је имала исход као и познатији злочини почињени на другимм мјестима у Босни" - наводи се у књизи.

Шиндлер пише о познатим криминалцима Јуки Празини и Мушану Топаловићу - Цаци, чије су јединице правиле злочине над српским цивилима у граду, и то пред очима сарајевских власти.

Немогуће је да влада није била свјесна крвавог пира који се одигравао пред њеним очима, наводи Шиндлер и прецизира да је на састанку ратог Предсједништва БиХ у априлу 1994. године расправљано о постојању муслиманских "концентрационих логора" у Сарајеву .

Записник о том састанку, чија је аутетнитчност потврђена, садржи Изетбеговићево помињање "концентарционих логора", којима управља муслиманска армија око Сарајева.

Високи официр је тада обавијестио Изетбеговића да се у логорима по двије и по године држе илегално затворене особе без доказа о било каквим злочинима. "Ипак, логори нису укинути, нити је Изетбеговић био узнемирен онима што је засигурно морао знати" - наводи Шиндлер.

Муслиманске банде, које су служиле војсци и полицији, обавиле су посао. До 1994. године у Армији БиХ било је само три процента Срба, а већина их је била регрутована против своје воље....Ускоро их више није било - стоји у Шиндлеровој књизи.

 

Komentari
Twitter
Anketa

Da li biste prije radili u javnom preduzeću za 1000 KM ili u privatnoj firmi za 1500 KM?

Rezultati ankete
Blog