Користећи сателитске податке и уз климатске симулације, Антара Банарџи и њене колеге са Универзитета у Колорадо Болдеру утврдили су да је промена правца струјања ветрова повезана са опоравком озонског омотача.
Смањивање озонске рупе је највећим делом заслуга Протокола из Монтреала из 1987. године када је забрањено коришћење супстанци које уништавају озон.
Пре 2000-их, појас ваздушних струја на средњој висини изнад јужне хемисфере све се више померао према Јужном полу. Такође, Хедлијева струја, која ствара повољне океанске ветрове, носи кишоносне облаке у тропске крајеве и ствара урагане, све се више ширила.
Банарџи и њен тим открили су да су се оба поменута тренда зауставила и почела да се враћају након 2000. године. Та промена не би могла да се објасни насумичном "флуктуацијом климе", већ је последица опорављања озонског омотача.
Спор опоравак
Промена кретања ваздушних струја може да утиче временске прилике кроз промене у атмосферској температури и количин кише, што би као последицу могло да има промену температуре океана и салинитета.
Упркос забрани супстанци које разграђују озон, те хемикалије имају веома дугачак животни век и атмосферу, па ће пун опоравак омотача трајати још неколико деценија.
Осим тога, слојеви озонског омотача у неким деловима атмосфере се опорављају различитим брзинама.
Изнад северне хемисфере очекује се да ће се омотач доћи у стање из 80-их до 2030. године, док ће изнад јужне хемисфере бити потребно две деценије дуже за његов опоравак.
Извор: РТС
