Eresundski most, čudo arhitekture koje
povezuje švedski grad Malme i Kopenhagen, kojim dnevno prođe 70 000 lјudi, jezivo
je utihnuo. Danska je pod blokadom zbog epidemije SARS-CoV-2, a Danci su uveli
strogu graničnu kontrolu. Na švedskoj strani, Eresund je i dalјe otvoren.
Kako piše britanski Gardijan, situacija u Švedskoj se čini nadrealnom. Napolju, parovi šetaju
ruku pod ruku na proljećnom suncu, bašte kafića Malmea su pune. Na plaži i obližnjem
parku u Sibbarpu, ovog vikenda bilo je izletnika i roštilјa, a susjedno igralište
je bilo prepuno. Niko nije nosio masku.
Globalna pandemija zatvorila je evropske ekonomije
i milione lјudi širom kontinenta u njihove domove. Ali u Švedskoj, škole, teretane
i prodavnice (sa punim zalihama) ostaju otvoreni, kao i granice. Kafići i restorani
i dalјe služe goste, a vozovi i autobusi i dalјe voze lјude širom zemlјe.
Mjere predostrožnosti koje su Šveđani
usvojili, zabrana okupljanja preko 50 ljudi, stariji od 70 i oni koji su
bolesni da izbjegavaju socijalni kontakt, raditi od kuće ukoliko je to moguće,
te posluženje isključivo za stolom u kafićima i restoranima, čini se da su
utišali bojazan javnosti od italijanskog i španskog scenarija.
Švedski premijer Stefan Lofven pozvao je
građane da se ponašaju ’’kao odrasli’’ i da ne šire ’’paniku i glasine’’.
Panika je, međutim, upravo ono što mnogi u
švedskoj naučnoj zajednici počinju da osećaju. Peticijom, koju je prošle nedjelјe
potpisalo više od 2.000 ljekara, naučnika i profesora, uklјučujući predsedavajućeg
Nobelove fondacije, prof. Karl-Henrika Heldina, poziva se Vlada da uvede strožije
mjere zaštite.
’’Ne testiramo dovolјno, ne pratimo
dovoljno, ne izolujemo dovolјno, pustili smo virus da slobodno cirkuliše. Vode
nas u katastrofu’’, rekla je profesor Sesilija Soderberg-Naukler, istraživač
virusne imunologije Instituta ’’Karolinska’’.
Jake riječi, ali stoicizam je način života
u Švedskoj, kao što je i spokojnost u teškim situacijama. Trista godina duga istorija
efikasne i transparentne javne uprave i visok nivo povjerenja u stručnjake i vlast,
proizveli su javnost sklonu da vjeruje u ono što se saopšti, i da oni koji to govore
imaju njihov najbolјi interes u vidu.
’’Vjerujem da ljekari koji rade s Vladom znaju
šta rade, pa pretpostavlјam da smo spremni onoliko koliko možemo biti. Ova „histerija “ koju mediji pokreću je daleko
opasnija od samog virusa’’, rekao je Robert Anderson, pedesetogodišnji IT
menadžer iz Štokholma. Sa tom tvrdnjom, slaže se i njegov sugrađanin, tridesetogodišnji
Simon Štrand. ’’Nema razloga da verujemo da vlasti ne obraćaju pažnju’’, rekao je
on.
Anders Tegnel, glavni švedski epidemiolog,
koji predvodi borbu sa epidemijom, zagovara strategiju mitigacije – dozvoliti da
se virus širi polako bez preopterećenja zdravstvenog sistema i bez upotrebe drakonskih
mjera ograničenja.
’’Da, došlo je do povećanja (broja
slučajeva), ali dosad ništa drastično. Naravno, idemo u fazu epidemije gdje ćemo
vidjeti mnogo više slučajeva u narednih nekoliko sedmica, više lјudi na
intenzivnoj njezi, ali to je kao i bilo kojoj drugoj državi – nigdje nisu uspjeli
da znatno uspori širenje, rekao je Tegnel, odgovarajući na pitanje šta misli o rastućoj
zabrinutosti i pozivu na uspostavu karantina u Štokholmu, s obzirom na nedavni skok
u broju slučajeva novog virusa.
Susjedne države, Danska, Finska i
Norveška, prihvatili su strategiju zatvaranja škola, radnih mjesta i granica prije
nedelјu dana. ’’Problem sa tim pristupom je što iscrpljujete sistem’’, rekao je
Tegnel. ’’Ne možete mjesecima da primjenjujete te mjere – to je nemoguće.’’
’’Vlada misli da to ne mogu zaustaviti, pa
su odlučili da ostave lјude da umru’’, rekla je Soderberg-Naukler. ’’Ne žele da
slušaju naučne podatke koji su im predstavlјeni. Slijepo vjeruju Agenciji za javno
zdravlјe, ali podaci koje oni imaju su slabi – čak i sramotni.’’
’’Primjećujemo znakove većeg stepena udvostručavanja
broja nego u Italiji. Štokholm će uskoro imati akutni nedostatak mjesta na
intenzivnoj njezi, a oni ne razumiju da će do tada biti prekasno. Sve ovo je vrlo
opasno’’, rekla je ona.
Tegnel i vlada su zacrtali kurs, te iako je
teško sumnjati u njihovu iskrenost, nije lako uskladiti odgovor Švedske sa naporima
ostatka Evrope. Orla Vigse, profesor za komunikaciju u kriznim situacijama na Univerzitetu
u Geteborgu, sažela je tu dilemu: ’’Ljudi počinju da se pitaju da li su drugi glupi
i paranoični, ili Švedska radi nešto pogrešno?’’
Frontal/D.M.
