Послије учешћа у Шпанском грађанском рату, гдје се спријатељио са шпанским пјесником Федериком Гарсијом Лорком, углавном је био окренут идеалима социјалне правде и политичкој борби за права потлачених.
У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао са традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници са надреалистичким елементима.
Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности.
Умро је 1973. године, послије убиства чилеанског предсједника Салвадора Аљендеа и доласка на власт десничарске војне хунте.
Најпознатија Нерудина дјела су: пјесничке збирке "Празнична пјесма", "Сутон", "Двадесет љубавних и једна очајна пјесма", "Покушај бесконачног човјека", "Боравак на Земљи", "Шпанија у срцу", "Трећи боравак 1935-1945", "Општа пјесма", "Грожђе и вјетар" и "Елементарне оде".
Извор: СРНА
