Кадаје тај највећи задужбинар из династије Немањића, у селу Грачаница, 10 км удаљеном од Приштине, пред крај своје владавине, 1321. год. саградио цркву било је то првокласно архитектонско остварење свог времена.
Грачанице, кад бар не би била од камена,
кад би се могла на небеса вазнети
(Десанка Максимовић, Грачаница)
Колика је њена уникатна љепота довољно говори што је УНЕСКО (UNESCO) уврстио у свјетску културну баштину, али и то што су јој многи пјесници и писци, стојећи пред њом задивљени, поклонили своје стихове. Тако је и Јован Дучић, најпознатији требињски пјесник, у свом тестаменту навео да жели да буде сахрањен на брду изнад родног града у цркви која ће наликовати косовској Грачаници. 15. јула 1941. год. у Гери (Индијана, САД) је написао у свом тестаменту : „За случај моје ненадане смрти да се цео новац са уновченим хартијама од вредности подели на два дела. Први део новца да се преда Српском културном друштву Просвета у Сарајеву, а други део овог новца да се употреби на израду једне лепе православне цркве у Требињу у стилу косовске Грачанице и да ја у њој будем пренешен и сахрањен.
Будући да је као дипломата обишао све највеће градове Европе, а пред смрт и САД-e, и видио многе архитектонске драгуље, које је у својим дјелима помињао, занимљиво је да му је у срцу остала баш Грачаница. Посљедња жеља му се испунила 2000.год. кад је окончана изградња херцеговачке Грачанице, захваљујући херцеговачком бизнисмену из Чикага, града у ком су његови и Дучићеви сународници, већ саградили једну реплику тог храма, византијског стила с пет купола. Тако су, ведрог октобарског дана на почетку новог миленијума, Дучићеви земни остаци коначно нашли смирај тамо одакле он никад у својим мислима није ни одлазио. „Требиње je дивно. Ноћи, када су ведре и Требишњица у ноћи са сликом јабланова у њеном стаклу, изгледају као мистичне слике из Берлина. Велики брег Леутар који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платно између неба и земље, носи илирско или грчко име пo речи елефтерија, што значи слобода. Са овога брега, види се на ведром дану, преко мора које je у близини, обала Италије. Taj велики видокруг није био без утицаја на мој завичај и његове људе…“, каже у својим ,,Белешкама о себи”.
Како је црква посвећена Благовијестима, на тај празник, 7.априла, што је уједно и датум пјесникове смрти, сваке године организује се велика свечаност, а у граду се одржавају Дучићеве вечери поезије које окупљају људе од пера и љубитеље краљице умјетности са свих меридијана. Поред цркве цјелокупан комплекс на брду, у Требињу познато као Црквина, обухвата Владичански двор који у свом саставу има Галерију икона са иконописачком радионицом, књижару, као и простор предвиђен за ликовне изложбе, пројекције мултимедијалних садржаја, а погодан је и за књижевне вечери и све врсте презентација и промоција, амфитеатар и ресторан. Ова врло посјећена дестинација током читаве године, а нарочито у љетном периоду, када се одржавају многе културне манифестације од којих бих издвојила Music and more summer fest, међународни фестивал класичне музике, на којем се окупљају извођачи свјетског ранга.
Када сљедећи пут будете у прилици, не пропустите да уживате у лијепом погледу на панораму града и освјежите се у хладовини ресторанске терасе, назване Дучићев поглед.
Миља Тупањанин,
Секретар ОМС Требиње
Извор: mrv.ba
