Представници Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Источно Сарајево, заједно са преживјелим члановима породица, посјетили су мјесто овог злочина, гдје је код Спомен-обиљежја служен парастос убијенима.
Након парастоса, који је служио парох илијашки јереј Божидар Тановић, чланови породица српских жртава и представници институција положили су цвијеће и прислужили свијеће на мјесту злочина.
Вијенце су положили чланови породица убијених, предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске Вељко Лазић, у име града Источно Сарајево замјеник градоначелника Данко Вучетић, те у име општине Источно Ново Сарајево замјеник начелника Слободан Пајић.
Злочин над српским цивилима у данас потпуно пустом селу Чемерно десио се у раним јутарњим часовима 10. јуна 1992. године када су га напале муслиманске јединице из села Корита, Махмутовића Ријеке и Орахова.
Припадници тадашње Територијалне одбране (ТО) Бреза убили су 32 српска цивила и војника, међу којима је највише било стараца, жена и дјеце, а село сравнили са земљом.
Најмлађа жртва имала је 16 година, најстарија 80.
Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали јасну наредбу претпостављених да у овом мјесту све униште.
Као и у осталим муслиманским нападима на српска села, и на Чемерну је опљачкано и однесено све што се могло понијети. Село је остало разорено и спаљено.
Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су чланови породице Буњевац – Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко. Убијени су и Новко Ћетковић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, чланови породице Дамјановић – Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.
У нападу мислиманске војске убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.
У Суду БиХ у току је судски процес против оптужених за злочине почињене над Србима у Чемерну.
Министарство унутрашњих послова Републике Српске је 8. марта 2007. године поднијело допуњену кривичну пријаву са доказима и именима 15 Бошњака који су осумњичени за ове злочине.
Тужилаштво БиХ оптужило је Џемала Хаџића, Теуфика Турудића, Џемала Смолу, Сенада, Хариса и Бењамина Сикиру, Енеса Дурака, Мирсада, Нусрета и Мирзета Бешлију, те Хамдију Спахића и Нехруа Ганића да су крајем маја и у првој половини јуна 1992. године, заједно с другим њима познатим лицима, свјесно и вољно учествовали у удруженом злочиначком подухвату у селу Чемерно.
Према наводима оптужнице, Хаџић је у то вријеме био командант Првог одреда "Сретно" тадашње ТО Бреза, којем су били потчињени припадници Прве и Друге чете ТО Какањ.
Турудић је, према оптужници, обављао функцију командира Друге чете ТО Какањ, док су Смоло, Сенад, Бењамин и Харис Сикира били припадници другог вода те чете.
Тужилаштво БиХ терети Дурака, као активног полицајца и руководиоца припадника активног и резервног састава Станице јавне безбједности Илијаш, чији је припадник био и Спахић, док је Мирсад Бешлија оптужен као командир чете ТО Корита, која је припадала ТО Илијаш, чији су припадници били и Нусрет и Мирзет Бешлија.
Оптужен је и Нехру Ганић у својству команданта Општинског штаба ТО Бреза, који се терети да, иако је знао или могао знати да његови подређени спремају извршење напада на Чемерно, није спријечио ово кривично дјело, односно није казнио извршиоце.
Оптужница их терети да су 10. јуна 1992. године извршили напад на село Чемерно, пуцањем, бацањем бомби, мучењима, паљењем покретне и непокретне имовине, што је довело до смрти 32 лица српске националности оба пола, међу којима је најмлађа жртва имала 16, а најстарија више од 80 година.
Извор: СРНА
