Момчило Гаврић рођен је 1. маја 1906.године у Трбушници у околини Лознице. Рођен је као осмо дете од мајке Јелене и оца Алимпија Гаврића. Његова трагедија почиње у тренутку када је имао само осам година.
Почетком августа 1914. године аустроугарски војници из Хрватске домобранске 42. дивизије, која је била позната под злослутним надимком „Вражја дивизија“, Момчилу Гаврићу убијају оца, мајку, бабу, четири брата, три сестре. Запалили су му кућу.
Сплетом невероватних околности и невероватне среће мали Момчило је остао жив захваљујући оцу који га је послао да нађе запрегу код стрица.
Момчило остаје сам, без игде икога на свету и без ичега. Потпуно сам.
У међувремену, наилази на Шести артиљерски пук Дринске дивизије којим је командовао је Стеван Туцовић, брат Димитрија Туцовића. Мали Момчило је војсци испричао шта су непријатељски војници урадили његовој породици, бива примљен у редове пука и почиње да пише невероватну животну и историјску причу.
Историјски подаци казују да је мајор Стеван Туцовић, чувши причу малог Гаврића, наредио војницима да сваког дана дају Момчилу Гаврићу да пуца из топа три пута, не би ли на тај начин осветио породицу.
Историји ће остати познат као поднаредник Шестог артиљерског пука Дринске дивизије, као и најмлађи подофицир на свету у току Првог светског рата.
Такође, војвода Живојин Мишић је Момчила Гаврића 1916. године, када је Момчилу било 10 година на Кајмакчалану унапредио у чин поднаредника, а пре тога је после Церске битке са осам година стекао чин каплара.
Момчило Гаврић преминуо је 28.априла 1993. године.
Dobrotvorka Ledi Pedžet ga je zvala Srpski vitez, Miteran mu je 1985.g. dodelio orden, Grci su mu postavili zlatnu ploču na Krfu. General Lepardije je rekao: "Šteta što niste bili francuski vojnik imali biste spomenik na Jelisejskim poljima".
MOMČILO GAVRIĆ pic.twitter.com/OWT98gNg0x— Jovana Ćirković (@rilivadivuk) August 23, 2020
Извор: Спутњик.рс
