Колики је био Вуков утицај на хрватски језик најбоље је објаснио Иван Броз, чувени књижевни историчар и лингвиста из друге половине 19. вијека.
Хрвати су одлуком Сабора преузели Вуков модел књижевног језика са свим елементима, укључујући и акценатски систем.
Неки лингвисти добили су задужење да ураде "инструменте" тог језика и уџбенике.
Године 1892. Иван Броз издаје и штампа Хрватски правопис у чијем предговору наводи да би се "све то могло назвати и српским правописом".
Хрватски лексикограф Томо Маретић 1899. године издаје "Граматику и стилистику хрватског или српског језика".
– Оно што је Цицерон за Латине, то је Вук за нас – записао је Маретић.
Вук је у Загребу имао улицу више од једног вијека, али је 1992. године преименована, пошто је у том периоду Хрватска раскидала све историјске везе са Србијом и Србима.
Извор: srna.rs
