Јелачићи су једно од 18 српских села у општини Кладањ која су током Одбрамбено-отаџбинског рата сравњена са земљом и очишћена од Срба. До рата је у Јелачићима живело 300 становника српске националности, од којих се још ниједан није вратио на своје предратно огњиште.
Скрнављење српских богомоља, гробаља и спомен-обиљежја, те отимачина српске имовине на подручју Федерације БиХ постали су уобичајене и честе појаве, којима бошњачка политика не придаје никакву важност. На сваки појединачни случај, а било их је напретек, одговарано је само обећањем да ће починиоци бити откривени и санкционисани. И на томе се углавном све завршавало.
„Осим спомен-плоче, уништена је и сва наша имовина, шумско богатство. По селу се намијерно бацају курбани (остаци брава закланог поводом Курбан-бајрама) како би нас и стварањем непријатног мириса одвратили од доласка у наше родно мјесто”, рекао је Драженко Ердалић, предсједник Завичајног удружења „Јелачићи”, пренијела је РТРС.
Један од саговорника „Политике”, који из оправданих разлога не жели да му наводимо име, каже да њихове некадашње комшије све раде смишљено и с циљем да спријече могући повратак једног броја Срба.
„То им, наравно, не одговара, јер навикли су годинама да на разне начине арче нашу имовину, на нашим ливадама пасе њихова стока и нико од власника није им приговорио да то не могу да раде”, каже наш саговорник.
Он некадашњим комшијама, које тако безочно и нељудски скрнаве нешто што је свето српском народу, поручује да ће споменик ускоро поново бити обновљен и да протјерани Срби од њих не траже ништа друго осим да поштују оно што је српско.
Према званичним подацима, на подручју општине Кладањ тренутно живи само десетак Срба, углавном старијих особа.
Извор: politika.rs
