Најчитанији савремени аутор из Републике Српске у новом дјелу своје јунаке, потомке и насљеднике породица Видежа и Вујичић из његове ратне књижевне саге “Рука анђела” из Великог рата, баца у вртлоге мартовских догађаја 1941. у Kраљевини Југославији, све до мајског изласка пуковника Драже Михаиловића на Равну Гору.
На страницама се смјењују заборављени историјски ликови попут Угљеше Поповића, начелника Војнеобавештајне службе краљевине, Миодрага Палошевића, команданта Првог јуришног четничког одреда, пилоти Шестог ловачког пука или подморничари са “Небојше” који уз књижевне ликове Жељка Пржуља путују путевима и странпутицама српске историје.
Kао и сви Пржуљеви романи и овај је пун акције, крвав и тужан, пун истините животне страве да је отаџбина вриједна главе.
Страдање је залог вјечитог постојања, кроз странице књиге примјерима говоре поручник бојног брода Мирослав Берић и његова посада монитора Драва. Ту су судбине Спасића и Машере са потопљеног разарача “Загреб”, капетан пилот Милош Жунић који у једном дану три пута узлијеће у ројеве њемачких авиона и бива оборен.
“Наша историја је пуна заборављених хероја. Највећи су наравно погинули у свом времену, а њихова мјеста у уџбеницима прошлости су заузели преживјели. Живи су учествовали у писању историје тако да на моје књиге гледам као на дуг према скрајнутима”, говори Пржуљ.
“Више од 15 година сам скупљао историјску грађу за роман о Другом рату”, додаје.
На овим просторима кроз историју увијек ратују “исти” војници. Они нису чак ни из истих фамилија него из истих породица. И са “наше” и са “њихове” и са треће стране. Ратови на Балкану се никада не завршавају. Туђини који производе несрећу “овдје” не престају од када је “нас” и “њих”.
Жал над судбином
“Лов на Мирослављево јаванђеље” налази се у највећим књижарама у Србији у издању куће “Филип Вишњић”. Ради се о дјелу које ће заузети мјесто између Пржуљевих књижевних сага “Рука Анђела” и романа “Последњи племићи”, односно, “Сами на свијету”. Све ове Пржуљеве књиге “тугују” над судбинама српских породица Видеж и Вујичић од Првог светског рата преко Другог светског до Титових ловова на српске националисте и на крају Алијин и Фрањин обрачун са православним комшијима. Својом 18. књигом у двије и по деценије колико пише, аутор из Источног Сарајева се сврстао у најпродуктивније писце Републике Српске.
Извор: novosti.rs
