U pismu Šmitu oni podsjećaju na Anex III Dejtonskog mirovnog sporazuma, kojim se kaže da će izbori u BiH biti održani u skladu sa odgovarajućim dokumentima OSCE-a.
"Smjernice OSCE-a za reviziju pravnog okvira za izbore navode da je potrebno donijeti izborno zakonodavstvo jedne zemlje dovoljno ranije pred izbore, kako bi birači i svi učesnici mogli biti obaviješteni o pravilima", navodi se u pismu Šmitu.
Ističu da izborno zakonodavstvo doneseno u "posljednjem trenutku" potencijalno potkopava povjerenje procesa i umanjuje mogućnost političkim učesnicima i biračima da budu pravovremeno upoznati s pravilima izbornog proces.
Dvadeset osam potpisnika pisma je pozvalo je Šmita da obrazloži način na koji je korišćenje bonskih ovlašćenja u konkretnom slučaju u skladu s ovim odredbama OSCE-a, predlažući nezavisnu procenu OSCE-a.
Navode da čvrsto veruju da demokratske reforme ne bi trebalo nametati kao odluke, već bi ih, kažu trebalo realizovati kroz transparentan i inkluzivan proces, koji uključuje širok krug aktera, uključujući mišljenja OSCE-a i Venecijanske komisije.
"Ključna uloga civilnog društva takođe će biti presudna u ovom pogledu”, naglašava se u pismu.
Parlamentarci su izrazili i zabrinutost u vezi s daljim tokom reformi, uglavnom zbog ključne uloge koju bi u tom procesu igrala stranka HDZ BiH.
"Kao što znate, zbog trenutnih struktura pod Dejtonom, biće vrlo teško postići bilo kakvo ozbiljno sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, jer je potrebno mnogo aktera za većinu, uključujući i stranku HDZ. Bojimo se da će Vaši predlozi zakomplikovati ovaj proces, jer neće biti ozbiljnih podsticaja da HDZ pristane na druge promjene, jer je njihov najveći zahtjev zadovoljen. Osim toga, ljubazno molimo da pojasnite navodnu koordinaciju sa Zagrebom u vezi s tim odlukama", navodi se u dokumentu.
Parlamentarci su još izrazili i punu podršku mandatu visokog predstavnika u BiH i istakli da je njegovo prisustvo u zemlji i dalje neophodno "zbog nedostatka uspostavljene odgovornosti u državnim institucionalnim strukturama BiH".
"Mandat OHR-a je uvjerljivo najmoćnija i najdalekosežnija međunarodna nadzorna struktura u bilo kojoj zemlji svijeta. Takozvana bonska ovlašćenja mogu nadglasati demokratske institucije i odluke OHR u slučajevima kada je Dejtonski mirovni sporazum ugrožen. Stoga, onaj koji poseduje ovaj mandat mora uzeti u obzir ogroman osjećaj odgovornosti, integriteta, proporcionalnosti, i poštovanje državnih institutcija i građana", naglašava se u pismu, prenosi sarajevska N1 TV.
Inače, Šmit je juče na sastanku sa Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta iza zatvorenih vrata govorio upravo na ovu temu, a jedna od učesnica sastanka, parlamentarka Tineke Strik je raspravu ocijenila "prilično razočaravajućom".
Izvor: nezavisne.com
