Свети Сава се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје.
Савиндан се прославља у част првог српског архиепископа, просветитеља и творца законодавства.
Свети Сава се сматра зачетником српске средњовјековне књижевности и заштитником просвјетних установа.
Свети Сава рођен је као Растко Немањић. Био је рашки племић из владарске породице Немањића, утицајни дипломата, први српски просветитељ и архиепископ аутокефалне српске жичке архиепископије, дипломата, законодавац, књижевник и ходочасник.
Сматра се једном од најзначајнијих личности српске историје и оснивачем српске цркве која га слави као свеца.
Свети Сава се сматра и зачетником српске средњовјековне књижевности, стога је и заштитник просвјетних установа.
Рођен је 1169. године као најмлађи син српског жупана Стефана Немање. Световно име било му је Растко.
Одрекао се световног живота и замонашио веома млад, око 1192. године, на Светој Гори, у руском манастиру Свети Пантелејмон.
У Србију се вратио 1208. године да потпуно измири завађену браћу. Бавио се просветитељским радом преносећи основне вјерске и световне поуке.
Иза себе је оставио више писаних ђела. Најзначајнија су "Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Хиландарски типик" и "Студенички типик", као и "Законоправило".
У Никеји је 1219. од византијског цара Теодора Ласкариса и васељенског патријарха Манојла и Харитопула издејствовао аутокефалност српске цркве и српску архиепископију.
Свети Сава се упокојио у Трнову 25. јануара 1236. године, на повратку са ходочашћа у Јерусалим, послије једне дипломатске мисије за бугарску архиепископију.
Према записима из тог времена, глас о смрти Растка Немањића стигао је у Србију 27. јануара, па се у СПЦ на тај дан служе литургије.
Његове мошти су из Трнова пренијете у Србију и сахрањене у манастиру Милешеви 1237. године.
Савин култ је у народу био јак због чега је у вријеме Банатског устанка, 1594. године, велики везир Синан-паша наредио је да се мошти Светог Саве однесу из манастира Милешеве и спале у Београду, на Врачару.
Празник Свети Сава је установљен за школску славу 1840. године, на приједлог Атанасија Николића, ректора Лицеја у Крагујевцу.
Послије полувијековне забране, 1990. године поново се обиљежава као школска слава.
Нарочито ревносно Светог Саву празнују сточари из разних крајева.
Вјеровања и обичаји
У многим крајевима се овај празник прославља врло свечано и прије њега се постило седам дана.
Многе занатлије у Србији сматрале су Светог Саву својим заштитником и узимале његов дан за еснафску славу. Уз то, и пастири су га сматрали својим заштитником, па су многи обичаји везани за данашњи празник у вези са вуковима и стоком.
Постоји много народних вјеровања у вези са Савинданом, међу којима и то да ако на Светог Саву грми, десиће се важни догађаји.
Још једно вјеровање каже и да се пред овај дан стока не смије тјерати у шуму јер ће иначе све пострадати од вукова.
Уз то, данас ништа не би требало радити оштрицама и сјечивом како би вуковима чељусти остале склопљене. Вјеровање налаже и да жене данас ништа не треба да боје у црвено како вукови не би поклали стоку, пише РТС.
Извор: rts.rs
