Драги народе Републике Српске, Срби, Бошњаци, Хрвати,
Желим да вам кажем нешто о нашој будућности, и као предсједник Републике Српске и као човјек:
Ми смо сами ковачи наше среће и нико је за нас не може исковати боље и више по нашој мјери од нас самих.
Имајте вјере и поноса, имате и у кога и зашто!
Не дајте да вас било ко плаши ни Милорадом Додиком, ни Србима, ни
Републиком Српском. Ово је наша кућа. Овдjе су се рађали наши стари и
овдjе смо се ми родили. Oвдjе смо се вољели и мрзили и овдjе ће нам
дjеца расти, школовати се, женити, удавати и, дао Бог – и док се ја
питам – никад више гледати преко нишана.
И када се данас љутимо једни на друге и свашта кажемо једни другима,
опет се разумијемо више него што то ико са стране може да види или
разумије.
Република Српска хоће само оно што нам је дато Уставом БиХ. Никада
нисмо тражили ни слово више. Дали смо много БиХ, али некима ни то није
било довољно. Стално хоће још. Мора једном да стане.
Знам да би неки од вас вољели неког другачијег Додика, можда би и
неки од нас политичара вољели неки лакши народ. Сигурно бисмо сви
заједно жељели да живимо у неко боље доба, али ми смo сад и овдjе, на
своме и у своме. И ја сам ваш, свиђало се то неком или не.
Драги народе
Републике Српске,
Срби, Бошњаци,
Хрвати,Желим да вам кажем нешто о нашој будућности,
и као предсједник Републике Српске и као човјек:
Ми смо сами
ковачи наше среће и нико је за нас не може исковати боље и више по нашој
мјери од нас самих.Имајте вјере и поноса,… pic.twitter.com/GaHECLYJZh
—
Милорад Додик (@MiloradDodik) March
6, 2025
Ни Република Српска ни ја нисмо пријетња БиХ. Република Српска је ту и
увијек ће постојати. Не може бити БиХ без Републике Српске, као што је
не може бити ни без Срба, ни без Бошњака, ни без Хрвата и свих других
који у њој живе. Америка има својих 50 држава и ништа јој не фали. Имамо
и ми Републику Српску и Федерацију. И водићемо их све боље и све
паметније, а и БиХ ако се ми питамо. Нико их не може водити боље од нас
самих.
Странци су нам помогли да прекинемо рат и на томе им хвала. Лично
мислим да су неки од њих припомогли и да почне, али нека то остане моје
мишљење – тадашњи политичари, нажалост, нису знали, а неки ни хтјели,
боље. Тридесет година касније ваљда нам је јасно да је наша будућност
само у нашем договору, у договору наших народа и наших људи.
Само то тражим и на то позивам. Нема нама среће у диктату било ког
странца који не дијели ни нашу срећу ни нашу муку – нити може, нити зна
како. Свако увијек гледа прво себе и своју земљу и данас може да нас
мири, а сутра свађа. Ја то разумијем, али ћу се увијек борити и гледати
најбоље прво за своју земљу.
Не дајмо никомe да нас потцјењује и не потцјењујмо сами себе! Зашто
ми да будемо једина земља у Европи, вјероватно и у свијету, од које се
тражи да будемo поданици једном странцу.
Није лако, али радимо, мијењамо земљу и себе. Имајте вјере у мене.
Ако мислите да међу вама има бољих од нас – мијењајте нас. Али то можете
само ви. Никада нећу дозволити да странац, кога нико одавде није бирао,
заповиједа ко ће бити представник мог народа.
Зато не могу да прихватим да сам крив јер нисам слушао тог странца.
Не могу да прихватим ни да је крив било који Бошњак или Хрват јер није
слушао тог странца.
Тражим и тражићу од представника других народа и странака да се
договарамо и за свој рад одговарамо вама, својим бирачима, својим
народима, својим грађанима, а не било којој туђој власти, амбасадору,
намјеснику… Не може, ваљда смо то сви научили, са мном и са нама ништа
на силу.
Као предсједник Републике Српске тражим ништа мање од пуног поштовања
за њу и ништа мање од пуног поштовања за свакога од вас, чак и када се
не слажемо у овој нашој бурној балканској кући. То смо ми, али то су и
праве европске вриједности. Само тако можемо и хоћемо бити цијењени и у
Европи и у свијету, гдjе и припадамо, само као поносни, слободни људи и
своји на своме.
Фронтал
