Njegovu smrt, u planinama iznad Prova, objavila je u saopštenju Sindi Berger, izvršna direktorka agencije za odnose s javnošću Rodžers i Kovan PMK. Rekla je da je umro u snu, ali nije navela konkretan uzrok.
Sa gađenjem prema holivudskom pristupu snimanju filmova koji je bio „pojednostavljen“, Robert Redford je obično zahtevao da njegovi filmovi nose kulturnu težinu, u mnogim slučajevima čineći da ozbiljne teme poput tuge i političke korupcije odjekuju kod publike, u velikoj meri zbog svoje ogromne moći kao holivudske zvezde.
Kao glumac, među njegovim najzapaženijim ulogama izdvajaju se filmovi Buč Kasidi i Sandens Kid (1969) i Svi predsednikovi ljudi (1976), o novinarskoj poteri za predsednikom Ričardom M. Niksonom u eri Votergejta. U filmu Tri dana Kondora (1975) bio je introvertni CIA-instrumenat za dešifrovanje uhvaćen u ubilačkoj igri mačke i miša.
Žaoka (1973), o prevarantima iz doba Velike depresije, donela mu je prvu i jedinu nominaciju za Oskara kao glumcu.
Rest In Peace,
Robert Redford (1936-2025) pic.twitter.com/cn5fEbiWAU—
The Playlist (@ThePlaylistNews) September
16, 2025
Redford je bio jedan od omiljenih holivudskih glumaca decenijama, bilo u komedijama, dramama ili trilerima; studiji su ga često prodavali kao seks simbol
Njegov opus kao romantičnog muškarca mnogo je dugovao istaknutim glumicama koje su igrale sa njim – Džejn Fondi u filmu Bosonogi u parku (1967), Barbri Strejsend u filmu Kakvi smo bili (1973), Meril Strip u filmu Moja Afrika (1985).
I rediteljske vode upustio se kao četrdesetogodišnjak i već prvim filmom, Obični ljudi (1980), osvojio je Oskara. Film je osvojio još tri Oskara, uključujući i onaj za najbolji film.
Njegov sledeći film kao reditelja, Rat u polju pasulja Milagro (1988), komična drama o farmeru iz Novog Meksika kome su ravnodušni građevinari uskratili pravo na vodu, bio je neuspeh. Ali Redford je tvrdoglavo odbijao da se bavi manje ezoteričnim temama.
Umesto toga, režirao je i producirao Reka teče kroz nju (1992), dramu o ribolovcima mušičarima iz Montane koji razmišljaju o egzistencijalnim pitanjima, i Kviz šou (1994), o ozloglašenom televizijskom skandalu iz pedesetih. Kviz šou je bio nominovan za četiri Oskara, uključujući za najbolji film i najbolju režiju.
Izvor: rts.rs
