МОСКВА – Директор Института за проучавање балканских сукоба при Академији наука Руске Федерације, Јелена Гускова, изјавила је да је на научном скупу у Москви о раду Хашког трибунала, закључено да сада наука треба да помогне владама РС, Србије и Русије; да добију нове материјале да би могао да се промијени став о Сребреници у свијету.
Она је навела да треба да буду објављена сва научна излагања и сачињен закључак свега новог што је речено на овом скупу, како би били упућени министарствима иностраних послова Русије и Србије и надлежном министарству РС, а онда и Влади и предсједнику Русије.
"Ти материјали дају им аргументе у руке да поставе питање затварања Хашког трибунала и ревизије свих казни које су тамо изречене", истакла је Гускова.
Она је навела да је овај скуп био добар научни потез, јер су са тог гледишта посматрани рад Хашког трибунала, његови недостаци и неефикасност и објективност, а да је други дан разговарано о Сребреници.
Према ријечима Гускове, веома је битно да се говорило о новим чињеницама и подацима о Сребреници и да су тамошња догађања анализирана са свих страна, а не само догађаји из јула 1995. године.
"Важно је што смо први пут говорили о томе шта се тамо десило, односно да ли је тамо било 8 000 муслиманских жртава, као и какви постоје подаци да ми другачије представимо јавности све што се десило у Сребреници", навела је Гускова.
Она је напоменула да је су на скупу изнесени многи нови подаци о догађањима у Сребреници.
"Веома интересанто и корисно било је излагање Љубише Симића о анатомском истраживању муслиманских жртава Сребренице. То је веома занимљиво јер је ријеч о сасвим новој методи и он је открио како су избројали тих 8 000 жртава, као и да тај број може да буде смањен", нагласила је Гускова.
Она је навела да је веома занимљив био и материјал пуковника Ратка Шкрбића који је "демографском анализом Сребренице објаснио да није било тог масакра од 8 000 како се причало у свијету, јер је анализирао становништво прије и послије рата", те додала да је најважније то што је изнио податке из несрпских извора.
Гускова је рекла да излагање Љиљане Булатовић о томе како прикупља изјаве свједока злочина над Србима показује како се могу направити истраживања захваљујући свједочењима учесника тих догађаја да би била сачињена права слика свега што се догодило у Сребреници.
На научном скупу о раду Хашког трибунала, који је јуче завршен у Москви, говорио је велики број правних стручњака и јавних радника, међу којима предсједник невладине организације "Историјски пројекат Сребреница" Стефан Каргановић, директор Центра за истраживање ратних злочина над српским народом Миливоје Иванишевић, публициста Љиљана Булатовић, те политиколог Александар Павић.
Осим научника из Републике Српске и Србије, у раду су учествовали научници са Руске академије наука, те из Холандије, Велике Британије, Француске, САД.
