МОСКВА – У Русији данас почиње дводневно обиљежавање дана сјећања на више од 26 милиона погинулих мушкараца, жена и дјеце током Великог отаџбинског рата 1941-1945. године.
Церемоније ће почети вечерас око 23.00 часова како би се подударила са Даном сјећања и туге, који се обиљежава 22. јуна на дан када су војници нацистичке Њемачке 1941. године, без најаве напали тадашњи СССР.
Посебне цермоније биће одржане вечерас у Холу славне војске у Музеју Побједе у Москви, на гробљу Пискарјев у Санкт Петербургу, код споменика Мамајев Курган у Волгограду као и у Калињинграду, Јарослављу и Смоленску у склопу велике манифестације "Свијећа сјећања: акција 22. јуна".
Сличне церемоније биће одржане и у шуми Брест на бјелоруској западној граници и у пријестоници Бјелорусије Минску, као и у Кијеву и Севастопољу у Украјини.
Посланици државне Думе и представници религијских, јавних, омладинских и патриотских организација, као и удружења ветерана учествоваће на церемонији у Москви.
Ову манифестацију иницирала је партија Јединствена Русија, а подржава је руска државна телевизија.
Павел Иларионов, извршни директор манифестације "Свијећа сјећања" рекао је да ће народ моћи да пали свијеће у црквама, катедралама и капелама 21. и 22. јуна.
"Нико није заборављен и ништа није заборављено" је мото под којим ће волонтери дијелити свијеће.
Операција Барбароса, био је тајни назив инвазије њемачке нацистичке војске на СССР, која је почела 22. јуна 1941. године.
Више од 4,5 милиона војника сила осовине напале су Русију на фронту дужине 2,900 километара. Планирање операције Барбароса почело је 18. децембра 1940, тајне припреме и сама војна операција трајала је скоро годину дана, од прољећа 1940. године и цијелу зиму 1941. године.
Оперативни циљ Барбаросе био је брзо освајање европског дијела СССР, западно од линије која спаја градове Архангелск и Астрахан.
Совјетска Црвена армија успјела је у децембру 1941. године да одбије најгори напад Вермахта. Хитлер није постигао побједу ни жељени циљ, али ситуација за СССР била је критична.
У тактичком смислу Њемачка је остварила битне побједе и окупирала неке од најважнијих економских региона у земљи, посебно у Украјини. Упркос тим успјесима Нијемци су потиснути од Москве и никад више нису успјели да покрену сличну офанзиву на том фронту.
Усљед неуспјеха операције Барбароса Хитлер је затражио додатне операције унутар СССР-а, које су све на крају, послије много жртава пропале, укључујући опсаду Лењинграда, операцију Нордлихт и Битку за Стаљинград.
