Фабуларно тотално ван израза. Ово је аудио-видео стрип. Детаљи одјеће, фризура и боја; много су битнији од компактности и смислености приче.
Више него благу беспредметност нарације, примјетиће и највећи љубитељи настране научне фантастике. Чак и они који у име жанра, гледају кроз широко размакнуте прсте. Слабо се шта ту темељно и митолошки објашњава.
Лебдећа пирамида изнад Њујорка. Из ње излази староегипатски Хорус, и има седам дана да обави задатак, прије но изгуби бесмртност, и попуни саркофаг. Узима тијело Никопола, борца за људска права мутанатā, осуђеног на 30 година хибернације. Кључ је забрањена зона у Централ парку; гдје је арктичка температура, а шетају се антартички краљевски пингвини. Хорус хоће да оплоди изабрану Џил. За то му служи Никопол, којег јури дебели сенатор, везан са Еугеником. Генетичком корпорацијом.
И све тако, без неког јачег смисла. Или већег буђења одушевљења. Ни сама визуелна појава ликова, није увијек занимљива, често и неувјерљиво изведена. Мада је то највећа вриједност овог остварења.
Крај је у Паризу. Да се редитељ оправда за енглески језик, и друго мјесто радње филма.
Ја
♥ ЊЈ!
(Редитељ: Енки Билал; Улоге: Линда Харди, Томас Кречман, Шарлот Рамплинг)
