Ove godine Dan Republike Srpske dočekujemo sa ne baš previše optimizma i rekao bih ne sa previše dobrim rezultatima. Ovo je vjerovatno bila najteža godina u istoriji Republike Srpske. Najmanje plate, najmanje penzije u regionu, vrlo teška ekonomska situacija, ali ako ništa drugo, politički je stabilno, i sa tog stanovišta možemo biti zadovoljni. Međutim bojim se da nikakvog velikog pomaka, ni u vremenu koje dolazi neće biti, tako da je ovo jedan vrlo težak period koji sada očekuje Republiku Srpsku.
Glavni problem Republike Srpske jeste ekonomija. Više nema nekih velikih pritisaka na Republiku Srpsku, a sa tog stanovišta nije ni realno očekivati nešto, ali ekonomski problemi su zaista ogromni i bojim se da sadašnja struktura vlasti o tome uopšte ne razmišlja. Nema ni ideje, ni koncepcije i zato nas iduće godine očekuje ustvari isto ono što smo imali posljednjih godinu dana, jedno teško stanje, nedostatak bilo kakve ideje vladajućih struktura i ozbiljni ekonomski problemi. Ni budžet iz prošle godine nije do kraja realizovan, a po prvi put ove godine penzije dolaze nakon Božića, tako da mislim da je to čitav niz stvari koje ne djeluju ohrabrujuće.
Nama bi cilj morao biti evropski put ili evropska perspektiva. Mislim da Republika Srpska ima sve elemente i sve razloge da se čvrsto iza toga bori. Tako je jednostavnije jer sa tog stanovišta lakše će izdržati konkurenciju unutar EU i imati veće mogućnosti za napredak, s druge strane evidentno je da Srbija vrlo ozbiljno gazi prema tome. U skladu sa time i sa nekog opšteg nacionalnog interesa to bi trebao biti cilj, međutim treba puno više napora da se radi, da bi se nešto od toga napravilo i daleko veća posvećenost od one koju iskazuju vladajuće strukture u ovom poslu, tako da to očekujem kao njihovu obavezu u vremenu koje dolazi.
