12. februar 2014. godine u kancelariji Boračke organizacije Republike Srpske Pantelija Ćurguz zamišljeno gleda kroz prozor poigravajući se sa svojim brkovima, čekajući kada će ga pozvati na sastanak ili konferenciju za medije. Odjednom začu kucanje na vratima…
Ćurguz: Da
Sekretarica: Šefe, ovdje je jedan Amerikanac. Insistira da vas vidi.
Ćurguz: Je l` iz amabasade?
Sekretarica: Ne, kaže da je iz Holivuda.
Ćurguz: Puštaj!
Amerikanac: Dobar dan.
Ćurguz: Pomaže Bog.
Amerikanac: Ja sam sekretar Kventina Tarantina, režisera i scenariste iz Amerike.
Ćurguz: Ja sam Pantelija …..
Amerikanac: Yeaaaaaah, Pantelija is not dead. Znamo mi ko ste Vi gospodine Ćurguz.
Ćurguz: Znao sam da me prisluškujete.
Amerikanac: Ah, pa to svi znaju. Nego, prije nego što počnemo sa ozbiljnim razgovorom, molim Vas da vam postavim nekoliko pitanja.
Ćurguz: Kad ste me fino zamolili može, inače ja ne trpim ultimatume.
Amerikanac: I to znamo, koji je Vaš omiljeni film?
Ćurguz: Mačak pod šljemom?
Amerikanac: Bravo, tačan odgovor. Molim vas dovršite rečenicu „Poslije kiše dođe sunce, a poslije izbora dođe ….?“
Ćurguz: Vlast.
Amerikanac: Briljantno i zadnje pitanje. Ako se rotaciono svjetlo okrene 60 puta u minuti, koliko se puta okrene od Banjaluke do Beograda, preko Hrvatske?
Ćurguz: 2 824 345 007 +/- 5% jer zavisi od zadržavanja na granici.
Amerikanac: Ambllivibl!!! Možemo li preći na posao.
Ćurguz: Of kors.
Amerikanac: Znate moj šef Tarantino planira da snima novi film nešto kao naučno- fantastični triler, sa primjesama horora i akcije, ali znate imamo problem. Ima kreativnu blokadu.
Ćurguz: Srbi za tu blokadu ne snose odgovornost. Kategorički odbijam takve insinuacije.
Amerikanac: Gospodine Ćurguz, naravno da Srbi ovaj put nisu problem, ali su Srbi u ovoj situaciji dio rješenja problema.
Ćurguz: Kako?
Amerikanac: Pa dok Tarantina ne prođe blokada voljeli bi da Vi preuzmete ulogu vodećeg scenariste u našem tj. Vašem timu. Vi jednostavno u svakom trenutku imate nekoliko scenarija u šeširu. Znate Vaša imaginacija, vođenje priče ka kulminaciji, nagli, ali logički obrti su fascinantni. Vaši junaci su istovremeno tako živi, a tako nestvarni. Ova posljednja priča sa napadom na Republiku Srpsku iz Federacije BiH je fascinantna. Zamišljam onu scenu kada naoružane Zelene beretke ulaze u upaljenje autobuse i kreću ka Republici Srpskoj. Ostavili ste nas bez daha.
Ćurguz: Hm.
Amerikanac: I dok su svi očekivali da se pojave Vehabije iz Maoče, Vi ubacujte Sunni legion, nevjerovatno. Istraživanja pokazuju da su se Srbi “usrali od straha”, jel se tako kaže?
Ćurguz: Može, ali pod jednim uslovom, moja priča, moj tim.
Amerikanac: Naravno ali mi imamo neke prijedloge, a na vama je da prihvatite ili ne?
Ćurguz: Dejstvujte!!!
Amerikanac: Galijašević, Popović, Nuhić.
Ćurguz: A Vlajki?
Amerikanac: Ne može, u maju su izbori.
Ćurguz: Prihvatam, ali pod uslovom da to odobri ….
Amerikanac: To se ne sekirajte, to će Kusta i Tarantino da srede.
Ćurguz: Gad bles ju!!!
Sekretarica: Šefe zove neki čovjek i tvrdi da je Tom Kruz, kaže trebate mu za nastavak filma “Nemoguća misija”…
