ЗАГРЕБ – У Хрватској је укупно поднесено 13 712 захтјева за стамбено збрињавање, од чега су око 60 одсто поднијели српски повратници, бивши носиоци станарских права који су ратних 90-их напустили или морали напустити своје станове, подаци су хрватског Министарства за регионални развој.
Катарина Крухоња из осјечког Центра за мир, ненасиље и људска права истакла је да у Хрватској не постоји препознавање ситуације да је велик број људи из станова био дословце истјеран, физички истјеран, а послије су им се одузела станарска права јер – нису били у становима.
“Већина из страха није ни покренула поступак нити тужила оне који су их истјерали”, истакла је Крухоња и додала да Центар само у Осијеку заступа 45 таквих случајева, али да је већина заувијек одустала од било каквих тужби.
ОЕБС је раније био изнио података да је у Хрватској око 72 000 станова из којих су отишли или протјерани углавном хрватски грађани српске националности или били изван њих дуже од шест мјесеци па изгубили право, а у ту су бројку убројани и станови бивших припадника ЈНА.
Предсједница Грађанског одбора за људска права у Карловцу Јелка Глумичић рекла је да је јако мало избјеглих Срба и поднијело захтјев за стамбеним збрињавањем, наводећу да је у овом граду око 1 800 породица остало без станарског права, док је захтјев за стамбеним збрињавањем поднијело само њих 500.
Предсједник Хрватске странке права Даниел Срб поручио је да би у овој ситуацији три милијарде куна, колико Хрватска улаже у програм стамбеног збрињавања српских повратника, било ”корисније” усмјерити у очување радних мјеста умјесто да ”збрињавају” особе које су 1991. напустиле Хрватску, отишле ”на другу страну” и укључиле се активно у рат против Хрватске.
Срб је навео да је на листама за стамбено збрињавање ”и десетак официра, високих официра југословенске војске који су учествовали у нападима на Хрватску’
