Драматичне промјене у односима САД и Србије у последњој декади примјер су напретка који је остварен у региону Балкана, једна је од порука коју је у Кенедијевој школи владања на Харварду изнио Филип Гордон, помоћник државног секретара, говорећи о „визији Обамине администрације за југоисточну Европу”.
Предавање је одржано прошле недјеље, а Стејт департмент је тек синоћ објавио тај текст, који садржи систематско образложење америчког приступа нашем региону у цјелини, а конкретно и Србији.
У широј слици, Балкан, иако није више у вијестима као што су то данас Авганистан и Иран, остаје „важан фокус” у спољнополитичкој агенди Америке, као „регион важан за европску будућност”. Полазиште је да је европска безбједност, која утиче и на америчку, „недјељива”, што значи да и балкански регион, кроз интеграције у европске политичке и економске институције, треба да постане дио тог демократског и просперитетног свијета, у чему ће му САД пружати пуну подршку.
Како је изнио Гордон, „проблематична” историја Балкана, како на почетку, тако и на крају 20. вијека, била је резултат ”неусклађености геополитичких и етничких граница” и непостојања адекватних политичких механизама да се то превазиђе. По мишљењу овог званичника америчке дипломатије, мирно одвајање Црне Горе од Србије 2006. и косовска декларација о независности 2008. „затворили су завршно поглавље распада бивше Југославије”.
О Србији је Гордон рекао ово: „Само нешто више од прије десет година, САД су бомбардовале циљеве у Србији. Лани је потпредсједник Бајден путовао у Београд и пренио поруку да су САД спремне да окрену страницу у тој проблематичној недавној прошлости и да желе да буду партнер Србије. Србија је, са своје стране, данас предвођена најдемократскијом и најпроевропскијом владом коју је икад имала. Ми подржавамо српску кандидатуру за ЕУ и врата НАТО-а за Србију су отворена ако и кад буде спремна. Док смо се сложили да се не слажемо око Косова, морали бисмо да заједно радимо да унаприједимо живот Срба и других мањина, а Србија треба да уради свој дио да као одговорни аспирант за ЕУ обезбиједи стабилност на Косову”.
Говорећи о БиХ, Гордон је изнио да је циљ „Бутмирског процеса” само да се постигне консензус о унапређењу функционалности државе како би се позиционирала за кандидатуру за ЕУ и у процесу придруживања НАТО-у, а не „радикална промјена структуре створене Дејтонским споразумима, или промјена двоентитетске структуре”.
Говорећи посебно о Косову, Гордон је, између осталог, поручио да, иако Међународни суд правде тек треба да формира своје савјетодавно мишљење „САД ће остати посвећене косовском суверенитету и територијалном интегритету”, те да је „косовска независност неповратна”.
