Свака част на доприносу еколошкој свијести, али Емерих овдје није дао убједљив извор зла, као у Дану независности, ремекдјелу капитал-реализма.
То не смета, да прати све смјернице своје шаблонске поетике. Трагика долази од сувишка слатке воде у сланој. За потребе филма, природа уреди да глобално отопљава само сјеверни пол.
Долази до олује, и у року од 10 дана настаће ново ледено доба. Ваља евакуисати сјевер САД. А то се отеже, па и предсједник заглави у мразу. Замјеник се обрати нацији из Мексика. Захваљује се Трећем свијету, што их је прихватио као избјеглице.
Треба пратити детаље, јер носе злу коб. Возач који прима мито, сензационалистички новинари, несавјесни метеоролози – сви за награду гину.
Истрајава се на науци, као у доба лансирања Спутњика. Преживљавају само они који слушају научнике, и цијене књиге. Што је лијепо. Атеиста грчевито стеже Гутембергову Библију. Не, каже, што вјерује; већ да сачува дјелић Западне цивилизације.
Зато ни сад не заобилази Русе. По тој сталној потреби, ликови би му већ једном требали научити ћирилицу. Макар да знају у одсудном тренутку, како на етикети пише пеницилин.
Они који не знају такве ствари, по иманентној логици овог сценарија, требали би бити осуђени на смрт.
(Редитељ: Роланд Емерих; Улоге: Денис Квејд, Џејк Гајленхал, Еми Росум)
