Поново дегенерисано проналажење мотива, у нацистичким перверзним наканама. Што није доста, већ је са њима уортачен и Распућин.
Тај давно убијени духовник Романових, пред крај 2. Свјетског треба отворити портал до пакла. И пустити тамошње војнике напоље да помогну Адолфу. Одјељење за Парапсихологију МО САД, осујети њихове намјере; али у овај свијет испадне мало ђаволско дијете, по којем филм добије име.
Кад је момчина већ стасао за женидбу, појављује се родбина. Жао им је што су оставили корпицу са бебом, пред ноге оружаних снага САД. Потребан им је да отворе портал. (Не Фронтал, већ неки ка паклу).
Ту су и сви ликови од раније. Нациста са пјеском умјесто крви, Распућин, и згодна Швабица. Његова љуба.
Једино је проблем, што ђаволче подрезаних рогова; треба чувати на страни добра. Онај којег Хелбој зове оцем је стар. А не слаже се са новим, младим бејбиситером. По несрећи, још се сукобљавају око исте дјевојчице. И морају у Русију.
Наравно да се ништа лоше не деси. Осим што бејбиситер остане без требе. Филм добро одрађен, у равни задовољавајућих специјалних ефеката. Што је и једини порив да се дјела овог типа гледају.
(Редитељ: Гиљермо дел Торо; Улоге: Рон Перлман, Џон Хурт, Селма Блер)

