ХАГ – Хашки трибунал демантовао је данас да је предсједник овог суда Патрик Робинсон наложио да генерал Радислав Крстић буде враћен у притворску јединицу УН у Шевенингену или да буде пребачен у неку другу државу.
“Предсједник Трибунала био је у контакту са британским званичницима, са Крстићевим адвокатом и са Владом Србије”, изјавила је портпарол судског дијела Трибунала Нерма Јелачић.
Она је додала да су “затворски услови за особе осуђене у Међународном кривичном суду за бившу Југославију у складу са законодавствима држава у које су они упућени на одслужење казни, а под надзором Трибунала”.
“Предсједник је захтијевао да Велика Британија достави Трибуналу извјештај о инциденту са Крстићем и који се кораци предузимају у вези с тим”, потврдила је Нерма Јелачић.
Неки београдски медији су јавили да је Робинсон затражио од британских власти премјештање генерала Крстића у затвор друге земље. Према истом извору, он је обавијестио надлежне у Београду да је од Велике Британије затражио информацију о случају генерала Крстића, предузимању мјера тим поводом, као и његово премјештање у затвор неке друге земље, укључујући и Шевенинген.
Директор Канцеларије Националног савјета Србије за сарадњу са Хашким трибуналом Душан Игњатовић изјавио је данас Срни да је Робинсон затражио од британских власти информацију о нападу на генерала Крстића, који је брутално претучен у британском затвору “Вејкфилд”.
Крстић, који затворску казну по хашкој пресуди служи у британском затвору у западном Јоркширу у Великој Британији, претучен је и исјечен по лицу и врату у петак, 7. маја.
Генерала Крстића напала су тројица муслиманских затвореника, од којих је један Албанац. Крстић је претходно био у затвору Духрам Франкланд, на граници Енглеске и Шкотске, гдје није имао никаквих непријатности.
Генерал Крстић био је командант Дринског корпуса Војске Републике Српске, а по хашкој потјерници ухапшен је у децембру 1998. године. Првостепено је осуђен за геноцид у Сребреници на 46 година затвора, али му је у другом степену пресуда промијењена на помагање у геноциду, а казна скраћена на 35 година робије.
