У Тузли, на Брчанској малти је одржан помен припадницима ЈНА страдалим у “тузланској колони” прије 18 година.
У оквиру обиљежавања 18. годишњице која је организована од стране Одбора Владе РС за његовање традиције ослободилачких ратова, на Брчанској малти у Тузли, паљењем свијећа и полагањем бијелих ружа одата је почаст за најмање 92 војника убијена 15. маја 1992. године.
Како јавља извјештач Фронтал.рс са лица мјеста, аутобуси из РС су без проблема стигли у Тузлу, гдје су на мјесту страдања војника ЈНА упаљене свијеће и положено цвијеће, те одржан вјерски обред.
У Тузли цијело јутро пада јака киша и на мјесту помена је било присутно веома јако обезбјеђење.
Осим чланова породица погинулих војника, преживјелих учесника колоне, представника Борачке организације општине Бијељина и Српске православне цркве, на Брчанској малти су присустни министар рада и борачко-инвалидске заштите РС, Раде Ристовић, начелник општине Бијељина Мићо Мићић, предсједник Борачке организације РС Пантелија Ћургуз, предсједник Савеза логораша РС Бранислав Дукић,шеф Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС Сташа Кошарац, посланик ПДП у Народној скупштини РС, Ђуро Станојевић, чланови Подобора за обиљежавање овог догађаја на челу са предсједником Бранком Шљивар, и многобројни новинари.
Према посљедњем извјештају, помен, који је укључивао паљење свијећа, полагање цвијећа, кратку шетњу и вјерски обред, је одржан и присутни се спремају да крену назад ка Бијељини.
Три аутобуса са око стотину људи су јутрос у 8.30 часова кренули из Бијељине у Тузлу да одају почаст војницима ЈНА страдалим у ”тузланској колони” прије 18 година.
Путници у аутобусима су на папиру добили упутства и препоруке о понашању гдје су били упозорени да не истичу националне сиболе (три прста посебно), транспаренте, да не носе оружје или предмете који могу послужити као исто, те да на помен не и иду у алкохолисаном стању.
Аутобусе је до Бањ брда пратила полиција МУП РС, а потом их је, без заустављања, преузела полиција Тузланског кантона.
Осим у Тузли, почаст војницима ЈНА страдалим на Брчанској малти биће одата и на Градском гробљу Пучиле у Бијељини, гдје ће данас у 12 часова бити служен парастос.
Након тога загради СО у Бијељини биће одржан и округли сто о злочину почињеном над колоном ЈНА која се према ранијем договору повлачила из Тузле.
Начелник Полицијске управе у Тузли Љубомир Дивковић рекао је да је данашњи скуп у Тузли процијењен као скуп високог ризика, због чега је Полицијска управа предузела све потребне мјере, ангажовала оптималан број полицајаца који су створили услове за безбједно, мирно и достојанствено обиљежавање ове манифестације.
Ратни и актуелни начелници Тузле Селим Бешлагић и Јасмин Имамовић поручили су јуче грађанима да заузму исти став као што је учињено у Сарајеву 3. маја, гдје је ове године први пут обиљежена годишњица страдања војника ЈНА у Добровољачкој улици.
Бешлагић и Имамовић су поручили грађанима да буду достојанствени, “или да игноришу тај догађај, али да не насједну на политичку провокацију из Републике Српске.
Видео: Колона полази
”Тузланска колона” као и ”Добровољачка”: Још без осуде
На Брчанској малти 15. маја 1992. године погинула су најмање 92 војника, рањена најмање 33 припадника ЈНА и уништен већи број војних и санитетских возила.
Овај датум је до прошле године обиљежаван у Бијељини, а од ове године, годишњице свих страдања биће обиљежаване на мјестима страдања, на иницијативу Тима за координацију активности истраживања ратних злочина и тражење несталих лица Владе РС.
Случај “тузланска колона” покренуо је 1999. године Савез логораша РС.
Тужилаштво БиХ објавило је у децембру прошле године да је прекинуло истрагу против тадашњег градоначелника Тузле Селима Бешлагића и других у случају “тузланска колона”.
Шеф Посебног одјељења за ратне злочине овог тужилаштва Дејвид Швендиман тада је навео да је истрага у том предмету спроведена у складу са законом, те да прикупљени докази не поткрепљују оптужбе против осумњичених за злочине над припадницима ЈНА који су се повлачили из Тузле 15. маја 1992. године.
У Београду је за тај злочин на 12 година осуђен Илија Јуришић. Према оптужници, Јуришић је као високи старјешина МУП-а БиХ и дежурни Оперативног штаба Јавне безбједности Тузла, а након пријема наредбе за напад од свог претпостављеног, свим наоружаним јединицама бошњачко-хрватске стране издао наредбу за напад на колону ЈНА која се 15. маја 1992. мирно повлачила из тог града.
Хашки трибунал је у случају “тузланска колона” за четири особе дао ознаку “А”, што значи да је на основу достављених доказа утврђено да постоји кривично дјело ратног злочина и довољно доказа да се те особе процесуирају.
