Хашки суд одбацио је захтјев Тужилаштва да се Хрватској изда обавезујући налог за доставу такозваних “топничких дневника”, које сматра кључним оптужујућим доказима против тројице хрватских генерала Анте Готовине, Ивана Чермака и Младена Маркача, саопштено је из суда у Хагу.
Судско вијеће у предмету Готовина, Чермак, Маркач процијенило је да је немогуће са сигурношћу утврдити да ли постоје ти документи, које Тужилаштво већ двије године тражи од Хрватске и сматра их кључним оптужујућим доказима.
“Узимајући у обзир све нејасноће у вези са настанком, постојањем и локацијом докумената које је тражило Тужилаштво, судско вијеће сматра да не би било оправдано издати субпоену за доставу тражених докумената”, наводи се у одлуци вијећа.
Судије истичу да њихова одлука не значи да Хрватска не треба и даље сарађивати са Трибуналом и тужилаштвом које, како се наводи, може поново да поднесе захтјев ако се појаве нови документи или информације.
У образложењу одлуке, која је донесена јуче, наводи се да остаје упитна вјеродостојност неких информација које је у такозваној административној истрази прикупила хрватска Влада.
У одлуци, коју је потписао предсједавајући судског вијећа судија Алфонс Ори, наводи се да је хрватска Влада протеклих година предузела проактивне мјере и значајне напоре у интензивирању потраге за документима.
Хрватска Влада годинама тврди да је хашком Тужилаштву доставила све тражене документе, а за онима које није пронашла покренула је опсежну административну истрагу.
Такозвани “топнички дневници” били су главна препрека за наставак хрватских приступних преговора са ЕУ, јер је неколико чланица Уније, позивајући се на незадовољство хашког Тужилаштва сарадњом Хрватске, блокирало отварање поглавља 23. Правосуђе и темељна права.
Након посљедњег извјештаја главног хашког тужиоца Сержа Брамерца Савјету безбједности УН средином јуна, Брисел је дао “зелено свјетло” па је поглавље 23. отворено на међувладиној конференцији.
