Сондирајући кадар пролази кроз космички брод. Објашњавајући шта све треба да се деси, како би исти експлодирао. Мало ко је био у космосу, па тек по пламеновима детонације видимо рачунарско стварање. Свемирске шајке се (уосталом), тако вазда и праве.
Људи су одрађени поступком налик на Посљедњу фантазију или Поларни експрес. С изузетком намјере да буду потпуно реални. Цртићки стилизовани 3-Д хуманоиди су подређени раси мравље психологије, Непрестано јој скупљајући сируп тамошњих биљака, као да су биљне ваши из наших дворишта.
Та надређена им чудовишта из скорупа сматрају божанствима и плаше их се. Сви, сем Каене. Изазовно извајане дјевојке, намјерне да пређе границу њиховог свијета. На то је гоне визије плавог сунца (“и у њему звезда”), те подношљивијег животног простора.
Упознаје Опаза. Посљедњег припадника расе Векаријанаца, принудно приземљених на Осовину. Огромну биљку, која спаја двије планете. Каенино Сунце је Веканоид. Уређај који чува Векаријанско знање, и изабрао је Каену за своју пророчицу. Она одведе народ у свјетлију будућност.
Нема чак ни унутрашњу СФ логику, али су творци ишли на технику творбе. То онда и гледати.
(Редитељ: Крис Делапорт; Гласови: Сесил де Франс, Викториа Абрил)
