Да ли је заједничка америчко-јужнокорејска војна вjежба неопходна демонстрација силе или несмотрен провокативан акт усмjерен против ратоборне и поносне нације која се клацка на рубу пропасти?
О заједничком војном дрилу САД и Јужне Кореје, под кодним именом “Непобjедиви дух”, подијељена су мишљења десет милиона становника главног града Сеула, који ће, уколико дође до одговора Сјеверне Кореје, први бити на удару.
Присталице предсједника Лија Мјунгбака сматрају да је вријеме да се пошаље јасна порука да је свијету доста непрестаног звецкања оружјем са сјеверне стране границе.
Критичари сматрају да није добро изазивати аутистичне стаљинисте у комшилуку усред колабирајуће економије и транзиције власти, односно да је ово погрешан тренутак за слање такве поруке и демонстрацију огромне силе толико близу границе.
Сјеверна Кореја, наводно, располаже са четвртом по величини војском у свијету и основним нуклеарним арсеналом, и емитује поруку да је спремна да употреби силу.
Влада Сјеверне Кореје реаговала је на вијест о војној вјежби, у коју је укључено око 8000 америчких и корејских трупа, 200 борбених авиона и хеликоптера, 20 ратних бродова – војну вежбу су назвали “неопростивом војном провокацијом” и запријетили могућим нуклеарним одговором.
Вашингтон и Сеул су то схватили као још једну залудну пријетњу. “Нисмо заинтересовани за рат ријечима са Сјеверном Корејом. Оно што је нама потребно од њих јесте мање провокативних ријечи, а више конструктивне акције”, рекао је портпарол Стејт департмента.
Готово је извјесно да ће морнарички војни маневар проћи без икаквих инцидената, а да ли ће се тиме постићи жељени ефекат приморавања Пјонгјанга да се врати за преговарачки сто?
Пјонгјанг свакако може да се похвали завидном историјом балансирања на ивици рата. Лидер Сјеверне Кореје Ким Ил Џонг је најприје 1993. године довео земљу скоро до отворене конфронтације са САД за вријеме владавине предсједника Била Клинтона због производње плутонијума за потребе нуклеарног оружја.
Тада је постигнут договор о замрзавању производње плутонијума, а договорена је изградња нуклеарног реактора. План је пропао за вријеме Буша, а Сјеверна Кореја је означена као дио “осовине зла”.
Сада ниједна страна себи не може да приушти рат, а ратне игре скоро да немају никакав значај. Готово је извјесно да ће морнарички војни маневар проћи без икаквих инцидената, ако у инцидент не рачунамо нуклеарне пријетње изречене из врха власти Сјеверне Кореје.
Можда ће се тиме чак и постићи жељени ефекат приморавања Пјонгјанга да се врати за преговарачки сто.
Дејвид Мекнил, Индепендент
