БЕОГРАД – Данас се навршава 17 година од страдања српских цивила у нападу хрватске војске на Медачки џеп, код Госпића у Хрватској, 1993. године, када је убијено 88 Срба, а три села сравњена са земљом.
Тим поводом ће у 11.00 часова бити служен парастос у цркви Светог Марка у Београду, који организује Удружење породица несталих и погинулиг лица у Крајини и Хрватској.
Након изненадног напада на српска подвелебитска села Читлук, Дивосело и Почитељ, која су се већ 18 мјесеци налазила под заштитом УН, хрватска војска је пљачкала, палила, рушила куће, убијала и масакрирала српске цивиле, војнике и милиционере, а сва три села су сравњена по принципу “спржене земље”.
Према саопштењу Центра “Веритас”, од пронађених посмртних остатака 84 лица, осам је остало неидентификовано, док се трага за још четири лица.
`Хашки трибунал је у јулу 2001. године подигао оптужницу против хрватских генерала Рахима Адемија, Јанка Бобетка и Мирка Норца за ове злочине, али је Бобетко умро 2003. године, док су предмети против Адемија и Норца пребачени хрватском правосуђу.
Норац је у Хрватској осуђен на минималну казну од седам година затвора за неспречавање, подржавање и охрабривање убистава четири цивила и пљачкање имовине, те убијање једног и мучење другог ратног заробљеника, док је Адеми ослобођен оптужби.
Наводећи да је при одлучивању о казни хрватски суд као олакшавајуће околности Норцу навео “младост и животно неискуство у амбијенту домољубивих заноса”, Веритас оцјењује да је тиме послата јасна порука да ће злочин ако доприноси “вишим” циљевима бити допуштен.
У овом нападу, према “Веритасовим” подацима, страдало је 88 Срба – 46 војника, шест милиционера и 36 цивила, од којих 26 старијих од 60 година, а међу њима и 17 жена.
У тој акцији рањеника уопште није било, а на тијелима жртава биле су примијетне и разбијене лобање и многобројне прострелне ране из непосредне близине, што упућује на закључак да је ријеч о систематском убијању заробљених и рањених.
Припадници УНПРОФОР-а су се први пут умијешали и након тродневних борби са хрватском војском и полицијом, по уласку у “Медачки џеп”, могли су да константују да у тим селима више нема знакова живота, ни људи, ни животиња и да је “разарање потпуно, систематско и намјерно”.
Припадници УНПРОФОР-а су, након што су у директној борби ушли у ово подручје, извукли још 18 лешева, од којих је већина била измасакрирана /одсјечени поједини дијелови тијела/ или запаљени /за живота бацани у ватру/.
У мају 2000. године хашки истражиоци проналазе и нове доказе о злочину у Медачком џепу – 11 тијела скривених у септичкој јами у некад српском дијелу Госпића, од којих је шест идентификовано ДНК методом.
