БЕОГРАД – Први пут ове године цјелокупна Српска православна црква прославиће Сабор јасеновачких новомученика, који се, према одлуци посљедњег засједања Светог архијерејског сабора СПЦ, обиљежава данас.
“Највише црквено тијело приклонило се већ постојећој традицији која је живјела у Епархији аустралијско-новозеландској, а то је да се 13. септембра или у данима око овог датума, обиљежавају новомученици јасеновачки”, објашњава протосинђел Јован Ћулибрк, координатор Одбора за Јасеновац Светог архијерејског сабора СПЦ.
Према његовим ријечима, Одбор је одавно настојао да се утврди конкретан датум празновања новомученика јасеновачких, а вишеструки су поводи да то буде баш 13. септембар.
“У самом Јасеновцу се као дан новомученика јасеновачких обиљежавао дан освећења обновљеног храма Светог Јована 1984. године, што је падало у прву недјељу по Успењу Богородичином, што је обично почетком септембра. Од половине августа је логор почео да ради, тако да можемо рећи да се на тај начин обиљжава и сам почетак страдања које траје све до 22. априла 1945. године”, каже отац Јован.
Он истиче да је Јасеновац постао симболичка ријеч за страдање у Другом свјетском рату и тешко га је издвојити од осталих мјеста страдања из овог периода.
“Када се каже новомученици јасеновачки, ту су, на неки начин, и јадовински и глински и корићки и пребиловачки новомученици, јер ако бисмо обиљежавали страдање на сваком од тих мјеста, бојим се да нам црквени календар не би садржавао ништа друго осим страдања у Другом свјетском рату”, рекао је отац Јован за “Политику”.
Одбор за Јасеновац окупља институције и појединце који истражују историјат овог мјеста великог страдања српског народа, има врло развијену сарадњу и са релевантним међународним институцијама, а велику пажњу посвећује и образовању о холокаусту – у Меморијалном центру “Јад Вашем” СПЦ је школовала више од двадесет својих људи.
Протојереј Велибор Џомић, члан правног савјета Митрополије црногорско-приморске СПЦ, напомиње да су нагађања да је овај празник унесен у црквене календаре, па избрисан из њих, “безочне оптужбе”.
“Колико је мени познато, Спомен јасеновачких новомученика се у календарима појавио осамдесетих година 20. вијека и то за вријеме трајања несрећне црквене подјеле у дијаспори. У календарима које је штампала тадашња Слободна митрополија из Нове Грачанице код Чикага објављиван је и празник Јасеновачких мученика. Касније, након зацјељења те велике црквене ране заслугом патријарха Павла, митрополита Иринеја и других архијереја, Свети архијерејски сабор СПЦ је донио одлуку да се у календарима које штампају наше епархије у дијаспори може унијети и празновати и њихов спомен”, додао је протојереј Џомић.
