Остварење на које се Демијан директно наставио. Полански, као Јеврејин, без гриже савјести критикује католике. Млади пар се досељава у стамбену јединицу, пуну хороричних дешавања у прошлости. Убијаних беба, призивања Нечастивог, сатанистичких оргија, итд.
Одмах им се наметну се комшије. Баба и деда које муж у свему подржава, а добра женица се ријетко одважава да му се супротстави. Након ноћне море затрудни. Непрестано је боли, губи килограме, а приморана је да пије напитке које јој справља баба. Скупи приватни доктор, говори да је то јако добро. Толико је очигледно да око ње нешто муте, али она никако не може да се освијести. Мужу иде како треба и добија улогу тако што му је главни такмац ослијепио. Све се то разјасни, када роди Луциферовог сина. Пружају јој га и она на концу пристаје да га његује, јер јој се буди мајчински нагон.
Заиста добро режиран, да би могао у школски програм. Особито уредним сенама на самом почетку, и ваљано склопљеном поглављу сатанског коитуса. Сценарио дугује роману (књижевној врсти, не Поланском), па је и данас прилично застрашујући. Поготово за жене.
(Редитељ: Роман Полански; Улоге: Миа Фероу, Џон Касаветес, Рут Гордон)
