У питању није само вестерн. Као и у другим филмовима Клинта И, ово је још један прилог за свеамеричку историју.
Грађански рат је на врхунцу, а три лика се баве пословима с оне стране закона. Нијесу савезници, него је једина ствар који их уједињује, новац који је извјесни Карсон закопао на гробљу. И он то, умирући, каже на рате.
Ружни зна име гробља, а добри име на гробу. Оно је Арч Стентон, погинуо 2. фебруара 1862.
Након што прођу кроз масу скупоцјених, и многостатичних (са пуно статиста) сцена, које епопејишу то раздобље; коначно им се интереси сретну на гробљу. Гдје након дуге и напете сцене покерашког надмудривања, зли сасвим предвидиво настрада. Ваљда зато, што му фали посљедњи чланак, на средњем прсту десне руке.
Клинт је овдје Блонди, али је једнако фрајерски интелигентан. Да, он је Добри. Новац није под Стентоновим гробом, него је у гробу до њега. Са именом непознатог. Вјероватно Незнаног Јунака који слави 4. јули.
Значајно је да и филм, и кадрови дуго трају. Чак ни на неким неакционим сценама. Аааа, а-а-а! Музика је која све асоцира на вестерн.
(Редитељ: Серђо Леоне; Улоге: Илај Волак, Клинт Иствуд, Ли Ван Клиф)
