Кћерка са мајком која никако не може да се задржи на једом мјесту. То је можда ствар која је карактеристична за САД, гдје је прилично једноставно добити посао, а смјештај у мотелу може бити економски исплативо мјесто боравка на дуже.
Све у свему, понавља се исти шаблон сваки пут. Мама врло брзо нађе неког реднека, и смисли да се уда за њега. То је права љубав, потрајаће. Онда тај реднек почне да је бије, и одређује јој шта ће радити њена кћерка. То прерасте у озбиљну тучу, и онда оне побјегну у другу савезну државу.
Све је то врло патетично и шематично, и једино што ваља је мјестимично глума, односно да на крају добри чикица са камп-кућом оставља портрет који им је направио и одлази да види сва мјеста која није видио са својом мртвом женом. Коју је он убио возећи пијан послије опроштајне журке пред пут.
Иначе, ћеркица неће да иде, исказујући велику количину одраслости и одлучности. Каква је иначе нереална за овај лик. Поред шематичне патетичности, лик мајке је врло симпатично направљен и често буди весеље у срцу.
Ипак, када сам дознао да је за то била номинована за Оскар, дјеловало ми је мало претјерано.
(Редитељ и писац: Гавин О'Конор; Писац: Анђела Шелтон)
