Ово је поетика 80тих, с тим што је Никсоновом споразуму са Маоом истекао рок. Тако су овдје, умјесто Руса, зли, глупи и прљави – Кинези.
Са друге стране Ретфордов дио посла, показује нам колико је ЦИА богата, строго субординисана, те ваљано опремљена. Утолико више, јер је ова прича смјештена у благу прошлост, двије године по паду Берлинског зида.
ЦИА мора имати и шмекера, како би функционисала на прави начин. Тај је Роберт Р. Он је регрутовао Бреда П. И онда иде рекапитулација кризних жаришта након Вијетнамског рата. Источна Њемачка и Либан, гдје један пече занат, а други га контролише.
Тешко је и повјеровати какве говнарије морају свакодневно снимати људи попут Бред Пита, да би одржали свој статус. Финансијски, наравно. Тако је овај филм још једна од потврда да је гениј у нама, а они као Бред привремено славни шљакароши.
У старту знамо да је у кинески затвор дошао да избави женско. И прије но што видимо видно женске очи на затворској постељи, да би се та ствар доста доцније разјаснила.
У Либану Бред упадне у романсу, па га Кинези заробе док је спашавао вољену, која је била активиста за људска права те поставила бомбу у кинеску амбасаду. Шеф прода његову дјевојку Кинезима, и сад спашавајући га све ово рекапитулира, истовремено организујући себи посљедњи дан пред пензију. Укратко, он игнорише субординацију и спаси Бреда и ђевојку му, мада је све било спремно да га смакну као обичног криминалца. ЦИА би га жртвовала, јер предсједник САД долази у посјету Кини, а Бред је радио на своју руку. Сам пао, сам се убио.
Као што и у Крвавом дијаманту црни господарчић рата тражи да му се донесе сателитска да гледа Бејвоч, овдје исто тако косооки склапају посао на пола гуза, гледајући у шпицу поменутог серијала.
И тако. Срање.
На крају кажу, да је све у сјећање Лизабет Џен Скот. Па ти види.
Везане вијести:
(Редитељ: Тони Скот; Писац: Мајкл Фрос Бекнер)
