WWF, свјетска организација за заштиту природе, објавила је нову анализу која показује да су потребе човјечанства за природним ресурсима око 50 посто више него што земља то може поднијети.
Подаци су то објављени у новом издању WWF „Living Planet Reporta“ (Извјештај о планети Земљи), водећег истраживања о здрављу планете, објављеног 13. октобра 2010. године.
Генерално, наше потребе за природним ресурсима удвостручиле су се од 1966. године. Како бисмо одржали свој стил живота, користимо вриједност једнаку 1,5 вриједности природних ресурса планете. Наставимо ли живјети изнад Земљиних могућности, до 2030. требаће нам вриједност двије планете како бисмо задовољили своје годишње потребе.
„Нови извјештај WWФ-а открива да Босна и Херцеговина троши више природних ресурса него што јој је доступно. На примјер, када би сви на земљи живјели попут грађана Босне и Херцеговине, требале би нам минимум двије планете. Другим ријечима, требала би нам вриједност наше Земље увећана за Венеру, Марс и Мјесец. Наставимо ли тренутне трендове потрошње, то ће нас одвести до тачке с које повратак неће бити могућ“, каже Зоран Матељак из WWФ Медитеранског програма у Босни и Херцеговини.
У поређењу са Хрватском, Босна и Херцеговина и Србија имају нижи еколошки отисак, иако је он и даље превелик за Земљине могућности одрживости. Стил живота у Босни и Херцеговини изискује 1,5 природних вриједности планете, док у Србији захтјева 1,3 вриједности природних ресурса планета, што је једнако глобалном просјеку еколошког отиска.
WWФ-ов „Ливинг Планет Репорт“ документиује промјену стања биолошке разноликости екосистема и људску потрошњу природних добара. Извјештај спаја двије свеобухватне групе података: један о стању свјетске биолошке разноликости – Ливинг Планет индекс, те други о људској потрошњи природних ресурса – Еколошки отисак.
Пратећи дивље врсте, Ливинг Планет индекс такође прати и здравствено стање екосистема. Од 1970. индекс је пао за око 30 посто. Тај глобални тренд сугерише да деградирамо природне екосистеме по стопи без преседана у људској повијести.
Еколошки отисак прати подручје биолошки продуктивне земље и воде потребне да осигура еколошке ресурсе и сервисе – храну, влакна и дрво, земљиште на којем ће се градити као и земљиште које ће апсорбирати угљични диоксид (ЦО2) ослобођен спаљивањем фосилних горива. Подаци о еколошком отиску обавјештавају нас да човјечанство живи изнад капацитета које производи планета.
Десет земаља с највећим еколошким отиском по особи су Уједињени Арапски Емирати, Катар, Данска, Белгија, Сједињене Државе, Естонија, Канада, Аустралија, Кувајт и Ирска.
„Земље које не контролишу добро своју потрошњу природних ресурса ризикују свој развој“, каже Матељак. „Оне земље које су у могућности пружити најбољу квалитету живота с најнижом еколошком потражњом неће само служити глобалном интересу него ће постати и вође у ресурсима ограниченом свијету”.
„Ливинг Планет Репорт“ такође показује да се висок отисак и високи ниво потрошње не одражавају у вишем нивоу развоја.
За борбу с најхитнијим проблемима планета, WWФ тражи посебно повећање удјела заштићених подручја те да се заустави претјерано кориштење воде и фрагментација слатководних система.
„Такође је до свакога од нас да у свакодневном животу бринемо за природу која нас окружује те да размишљамо о томе како наш начин живота утиче на природни свијет, на примјер начин на који користимо воду и струју“, закључује Матељак из WWФ Медитеранског програма у Босни и Херцеговини.
