Продукција која ствари покушава направити скупима, а у основи тврда столица од филма. Тинејџерски хорор без наднаравних бића, који је направљен нешто слично на темељу оног филма Замка.
Клинци из високе класе, на банкету који треба да наличи на Толстојевски пријем у одрасло друштво, покушавају направити псину једној од њих; и то тако што ће је снимити са домаћичиним братом. Богатим и размаженим плејбојем.
Но, она дрогирана угледа камеру и упаљена свјетла, и то кад је мученица већ одустала од размјене флуида, па отетура до ограде и падне до смрти.
Годину дана касније, све актере се позива на гробље. Тог првог априла почињу да умиру по једно, све док се не испостави да нико није мртав, односно да су све то злобној прошлогодишњој домаћици намјестили, у циљу извлачења признања да је она жртви дала дрогу.
Послије тог разријешења, једна од јунакиња ове завјере, пуца из пиштоља да би овој показала како су ћорци, а заправо јој разнесе главу. На крају филма, јасно нам се даје наговјештај да је то њен брат, којем је враћено старатељство над новцем, заправо и хтио.
Занимљиво је како су представили глупог политичара, наглашавајући да је то републиканац. То све указује како је умјетничка и младалачка каста већ ископала раку овој политичкој опцији, те да је 11.09.2001. било вађење на мишиће.
Иначе, најсмјешније ми је било, када издавач и уредник таблоида, пада у базен у својој кући, који је исти онај базен у прошлогодишњој домаћинској кући. Продукција је имала мерцедеса, одијела, интеријера и сличних реквизита; али ни мало вјештине и компактности радње.
(Редитељи: Мичел Алтиери, Фил Флорис; Писци: Мајки Вајгарт, Данило Бах)
