Косовски Албанци финансирали су снимање филма о тројици Срба који киднапују и убијају људе како би продавали њихове органе, сазнају “Новости”.
Филм чији је наслов “Заробљеници”, објављен је у октобру прошле године, само мјесец дана прије него што је специјални известилац Савјета Европе, Дик Марти, објавио извјештај о страшним злочинима косовских Албанаца, који је запањио читав свијет.
Главне “улоге” имају француска болничарка Керол и двојица њених колега. Када су се спремали да напусте Косово и Метохију, на шумском путу их киднапују тројица маскираних мушкараца, и одводе у кућу-кланицу, изоловану у ионако забаченом селу. Она невероватно подсјећа на “жуту кућу” из Мартијевог извјештаја, чија је слика обишла цио свијет.
Према сценарију, “српски кољачи” су Зоран и његов пријатељ који иначе имају ауто-отпад и поправљају кола америчким војницима који раде при Унмику. Међутим, у мрачном подруму “тихе и породичне куће” окружене пропланцима, налази се неколико ћелија и неизоставна “кланица” на крају ходника, у којој, иначе, увијек гори свјетло.
На сивом, хладном зиду, окачен је телефон, још један “оригинални детаљ” редитеља, чија је дуга звоњава увијек увод у убиство неког од затвореника. Како се види у филму, слушалицу увијек подиже љекар, који је некад обучен у бијели, а када “ради” у крвави, хируршки, зелени мантил. Поглед му је, наравно, леден, а говори српски са невероватно јаким албанским нагласком.
Други “лош момак” истетовирао је преко цијелих леђа речи “Бог чува Србију”, што би требало да буде сигуран доказ да је учествовао у неком рату, наравно, на страни паравојних јединица. Кадар увијек “ухвати” бар једну ријеч.
И његова глума “надјачала” је српски језик, пошто му је свака друга реч:” Је… те”.
Хладни професионализам оба “јунака” види се када одводе Керол у операциону салу, у којој се на столу већ налази искасапљен леш. Зоран га, једноставно, баца са крвавог стола, а на његово мјесто ставља и везује Керол. Када остане сама са доктором који јој прво вади очи, она успева да извуче крваву руку из кожних стега, и убија га, наравно скалпелом.
Ослобађа преживјелог колегу, и заједно са још једном заробљеном дјевојчицом коју налази, бежи.
Наравно, док иза њих остаје кланица, љути, истетовирани зликовац урла за њом: “Ја те убију!”
Филм се завршава тако што Керол и девојчица успјевају да побјегну кроз поље кукуруза.
Цијелу ову причу, тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић прокоментарисао је за “Новости” као “ругање жртвама”.
– То је покушај да се преокрене истина – каже Вукчевић. – То је класична замена теза која је направљена баш пре него што је Дик Марти обелоданио извештај. Мора се испитати ко стоји иза тога. Није ми јасно због чега се ови страшни злочини приказују на овај начин, када је истина сасвим другачија, што ћемо ми и обелоданити.
(novosti.rs/Фронтал)
