Više od 5 miliona maraka Ministarstvo
za ekonomske odnose i regionalnu saradnju potrošilo je na „ostale stručne
usluge“ i pored toga što je Ministarstvo opsluživalo 43 zaposlenih na platnom
spisku čija su bruto primanja u 2012. plaćena milion i 225 hiljada maraka
(odnosno, u prosjeku 2.400 KM po zaposlenom mjesečno). Šta su „ostale stručne
usluge“ još nije poznato (redakcija „Frontala“ uputila je novi dopis
Ministarstvu s ovim pitanjem i objaviće odgovor Ministarstva čim on stigne),
ali jeste da tih 5 miliona ne pokrivaju administrativne i advokatske usluge, za
koje je Ministarstvo dalo dodatnih 328 hiljada maraka. Račun od 5 miliona ne
pokriva ni 15 hiljada maraka telefona, interneta, pošte i ostalih komunikacionih
usluga, ni tekuće održavanje voznog parka od 8 hiljada, ni usluge za
objavljivanje tendera, oglasa i informativnih tekstova, za šta je potrošeno 13
i po hiljada KM, pa čak ni neke „ostale usluge informisanja i medija“ od nekih
489 maraka, ma šta god to značilo. Nije tu ni „održavanje kancelarijskog
materijala“ od 3 i po hiljade maraka, ma šta god i to značilo, jer održavanje
računara sigurno nije, budući da je to posebna stavka od nekih drugih hiljadu i
po maraka.
U odnosu na sigurno vrhunske stručne
usluge kakve za 5 miliona dobija Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu
saradnju, moglo bi se pomisliti da 43 radnika Ministarstva nemaju ni šta da
rade, ni kud da idu. Ali išli su. Putovalo se za skoro 20 hiljada manje u
odnosu na rebalansirani budžet – tek za
nešto više od 41 hiljadu maraka, i u zemlji i u inostranstvu. Najviše je
potrošeno na dnevnice – 5.900 u zemlji i 13 hiljada KM u inostranstvu, pa na
smještaj, hranu i prevoz – 5.000 za hranu i smještaj u zemlji, 14 hiljada KM za
prevoz, hranu i smještaj u inostranstvu. Bilo je i nekih „ostalih rashoda“ za
putovanja u zemlji i inostranstvu, ali –
u odnosu na 5 neidentifikovanih miliona – tek u iznosu od nešto preko 3 hiljade
maraka. Kad se ovom dodaju 23 hiljade maraka goriva i nekih 2.300 za kotizacije
za seminare, moglo bi se reći da je ministarstvo probilo budžet za putovanja,
ali ni tih nekih 5-6 hiljada maraka nisu prioritetno pitanje u odnosu na –
„ostale stručne usluge“.
Ušteđeno je i na reprezentaciji –
nešto više od 3.500 hiljade maraka (kad se računaju pokloni koji su koštali oko
2.800 KM) u odnosu na rebalans. To je vjerovatno sasvim pohvalno upravljanje
projektovanim budžetom, ali je pravo pitanje da li je Ministarstvu zaista
potrebno više od 23 hiljade maraka za „usputne troškove“.
Listi do sad „neidentifikovanih“
troškova, za koje je redakcija „Frontala“ tražila dodatna pojašnjenja,
priključili su se i „rashodi po osnovu članarina“ od skoro 25 hiljada maraka.
Bilo bi divno da su to članarine koje Republika Srpska plaća za članstvo u
nekim važnim međunarodnim organizacijama, kao što bi bilo divno da je Republika
Srpska za ovih 5 miliona dobila neki savjet koji zaista može pomoći u boljem
pozicioniranju na regionalnoj sceni, u Evropi, svijetu… Sigurno da će nam
Ministarstvo za ekonomske odnose i regionalnu saradnju i ovaj put objasniti da
je ta pozicija svakim danom sve bolja – još samo kad bismo dobili i neki
konkretan dokaz umjesto predimenzioniranih predstava za javnost poput – ako se
još neko sjeća – one kad je onda jednom zbog ozbiljnih upozorenja Republike
Srpske da će otjerati visokog predstavnika Ketrin Ešton došla u Banjaluku.
(Frontal)
