Posebnu pažnju posvećuje uređenju
enterijera u „šebi“ stilu za koji kaže da je svugdje u svijetu popularan, dok
kod nas tek ulazi na mala vrata. Autorica je knjige "Draganasgarden – knjiga za svaku ženu"
u kojoj je predstavila kolaž svojih radova, ideja, podijelila dio unutrašnjeg “ja”
i podstakla druge dame da istraže svoju kreativnost.
„Sve
rođendane, sva slavlja, ja sam bila ta koja je dekorisala. Kao mala sam jela na
jednoj specijalnoj sudnoj krpi, još tada. I morao je tu biti jedan cvijet. Otkuda
mi je to ne znam, ali i dan danas to radim“, priča nam Dragana.
Dodaje
da joj nije ništa da npr. u jedan bezvezan ponedjeljak izvadi najljepši
porculan i jedem kajganu iz njega.
Otišla
je u Švedsku kada se udala.
„Što
se tiče kulture življenja tamo je obećana zemlja. Ili kulture postavljanja
stola, jela. Koliko je važno jelo, toliko je važno gdje jedeš i kako jedeš, i
to je meni odgovaralo perfektno. I onda sam počela da svojima šaljem mejlove kad
su slavlja da ih posavjetujem oko dekoracije i svega. Tako je krenulo, napravim
jedan mejl, pa napravim blog koji je služio kao kanal mojoj porodici uz slike i
opis od par riječi. Da bi to se proširilo, sestra pošalje tetki, tetka sestri,
sestra strini, strina komšinici, komšinica dalje. I to nisam očekivala. Onda
otvorim fejsbuk stranicu“, prisjeća se Dragana prvih spontanih koraka.
Vođenje
bloga nije doživljavala kao obavezu, nego ga je ispunjavala stvarima koje radi
svakodnevno. Danas kad već ima zavidan broj pratilja bloga i poštovalaca svoga rada, ne želi da joj to pređe u moranje. Dok trenutno boravi u Banjaluci,
ne bloguje, ali zato redovno održava svoju fejsbuk stranicu.
Na
njoj puno informacija vezanih za promociju knjige i za nedavno održani Sajam
kreativnih žena.
"Na
blogu recimo žene koje nisu sklone toj vrsti medija kažu mi molim te pošalji mi
onaj recept na mejl. Druga kaže pošalji mi u pismu. I onda sam ja to
ispisivala, smotam sliku i pošaljem. Sve te papire sam slagala na jednu gomilu.
Da bi moj muž u jednom momentu došao i rekao: „Samo stavi korice i eto ti
knjiga!“ I probudio se crv i rodila se ideja. Knjiga je kreirana sopstvenim
radom i budžetom, a izdala ju je NUB RS. Ispočetka sam mislila da će ta knjiga
biti poklon svoj mojoj familiji i prijateljima za rođendan, ali mnogo se traži“, kaže Dragana.
Knjiga je uvrštena u riznicu Narodne i univerzitetske biblioteke RS, a prati je kuriozitet da je prva knjiga za ženu izdata poslije 1976. godine u Banjaluci.
Par
mjeseci nakon knjige, Dragana pod svojim brendom Daragansgarden organizuje
Sajam kreativnih žena u Banjaluci, dajući priliku i drugima da pokažu djela svojih ruku i
svoje kreativnosti. U selekciji od 120 prijavljenih odabrano je 15 izlagača
čija su djela zadovoljavala tražene kriterijume.
„Jako
je kreativan bilo koji rad. Malom djetetu daš konac i da četiri pertle
naniže i to je kreativnost. Ali nije za ovaj sajam, možda je za dječiju
izložbu. Željela sam kvalitet, da ne može niko da dođe i kaže „ma joj, ona
naljepi nešto bezveze“. A druženje je bilo divno, ispunilo je sva moja
očekivanja i više.“
Ističe
da je u svakodnevnom kontaktu sa kreativkama otkrila i veliku
netrpeljivost između žena.
„Kradeš
mi ideju, zašto ti, zašto ja, zašto ovako, zašto onako? Ja kažem, kreativne
žene ne treba oko toga da se zamaraju, trebaju da se zamaraju oko toga, šta
stvoriti i kako.“
Na
naše pitanje zašto je baš odbarala Banja Luku umjesto Švedske gdje bi joj bilo
puno lakše da pokrene cijelu priču ističe da ona ne može biti neko i nešto
ako ne zna odakle je.
„Ne
može na korjenu od jabuke da nikne banana, nema teorije. Voće jesu oboje, a nisu
ni blizu. Ja sam jabuka i ja sam odrasla ovdje. Logično mi je da ti plodovi
budu tu gdje sam posađena. U Švedskoj je ovo jako lako, blogova ima tona, još i
ovaj stil što se njeguje „šebi“. Oni vole svoju kulturu, vole svoju starinu,
dok je se mi stidimo. Ja ne želim da se naše žene stide, međutim desilo se to
da recimo ovdje kad spomeneš heklanje one kažu „jao to je seljačko“. Ali kad ja
iz Švedske dođem i na sebi pronosam heklanu haljinu, oni kažu to je modni krik.
U čemu je razlika? Zašto ti ne možeš hodati u heklanoj jakni ili heklanoj
haljini, i ja i da je modni krik i ja i ti? Ne, već mora doći neko drugi da nam
pokaže? Da, to je moderno, to je to naša kultura i da mi treba da je čuvamo. Ne
treba da budemo Kinezi da kupujemo kineske korpice. Bakino sito je moja korpa
za hljeb, zašto da ne?“
Nada se
da će uspjeti da ostvari i naredni korak a to je da vodi jedan kreativan
program za žene na našem podneblju.
„Ideja
je da žene mogu da gledaju i otkrivaju novitete. Da ja mogu da dođem nekoj ženi
ako ima kreativan vrt, sa ekipom da snimamo i da ona pokaže šta umije. Svaka
čast politici, vremenu, sportu ali hoćemo i mi svoje mjesto. To mi je velika
želja“, ističe.
Poručuje
da joj je u svemu neophodna pomoć i podrška porodice. Dragana ima i svoju
karijeru u Švedskoj. Po struci je farmacutski tehničar i radi kao „coach“
prodaje za jednu farmaceutsku kompaniju. Takođe ona je i savjetnik za
odvikavanje od pušenja.
„Muž
mi dođe, dječaci mi dođu, ja odem tamo. Održavam kontakt i ovdje sa rodbinom i
tamo sa prijateljima. Imam veliko razumijevanje, veliku podršku, da nemam ne bi
išlo i negdje bih pokleknula. Kako je krenulo, nisam očekivala, nisam planirala,
ali ako se razvija priča zašto da je ne pratim, pa dokle ide, ide, Šveđani imaju
jednu izreku „karamelu treba jesti dokle
god je slatka“. Zašto da ne? Moja je još uvijek slatka.“
autor: Frontal
