Evropska komisija ohrabrena je novim podacima, ali upozorava da je neophodno nastaviti sa strukturnim reformama i veći priliv direktnih investicija.
Prema podacima agencije za statistiku Evropske unije, zemlje evrozone su, u periodu od jula do septembra, zabilježile rast od 0,2 odsto, na godišnjem nivou 0,8 odsto.
Portparolka Evropske komisije Mina Andrejeva poručuje da su to dobre vijesti, ali da nema mesta zadovoljstvu.
"Potrebna nam je odlučna politika da bismo osnažili oporavak ekonomije, kao i ambiciozne strukturne reforme i sredstva kojima ćemo podstaći investicije", ističe Andrejevna.
Njemačka je izbjegla najgori scenario recesije. Ipak, njenu industriju ozbiljno pogađaju sankcije uvedene Rusiji, pa u trećem tromjesečju bilježi rast od samo 0,1 odsto. Nešto bolje podatke ima druga evropska privreda- Francuska, sa rastom od 0,3 odsto.
Analitičar Džo Randl ocjenjuje da evrozona ima realne strukturne probleme, a jedina svijetla tačka- Njemačka počela je da zastajkuje.
"Očekujem da će Evropska centralna banka željeti slabiji evro i inflaciju. Evropi, u suprotnom, prijeti rizik od izgubljene decenije, poput onoga što se dogodilo Japanu", smatra Randal.
Grčka se, poslije šest godina, izvukla iz recesije pošto je ostvarila rast od 1,4 odsto.
"To je izuzetno pozitivno jer pokazuje da se grčka ekonomija stabilizuje, i otvara vrata privrednom rastu", ocenjuje finansijski analitičar Nikos Kafkas.
Atinase priprema da okonča aranžman sa međunarodnim kreditorima, vrijedan 240 milijardi evra, koji ju je izvukao iz "velike depresije". To, međutim, nije pomoglo da se smanji nezaposlenost.
Sa druge strane, građani Atine ističu da se pomak još ne osjeća.
Za razliku od Grčke, Italija bilježi pad privrednih aktivnosti od 0,1 odsto. Vlada premijera Paola Rencija započela je strukturne reforme tržišta rada, pa su na ulice ponovo izašli predstavnici nekoliko sindikata, nezadovoljnih izmjenama zakona o radu i obrazovanju.
izvor: RTS
