"Dogovoreni tekst nove strategije je finaliziran i tokom ljeta 2014. godine usvojile su ga Vlada Federacije BiH i Pravosudna komisija Brčko distrikta, uz dodatna uvjeravanja od strane Vlade RS, i nakon toga Savjeta ministara BiH, da će proces usvajanja strategije biti završen do kraja 2014. godine. Nažalost, taj proces još nije završen", naveli su u Delegaciji.
Naveli su da je EU u više navrata podsjećala odgovorne u BiH da je za dalje reforme u sektoru pravosuđa najvažnije da se usvoji nova strategija jer je ranijoj istekao rok. Objasnili su da je strategija ključni okvir za podršku IPA 2014 – 2020, te da postoji uslovljenost između usvajanja nove strategije i nastavka trenutne vanredne podrške budžetu iz IPA namijenjenih za procesuiranje slučajeva ratnih zločina. Dodali su da je EU izdvojila oko 30 miliona maraka u okviru IPA 2012. i 2013. godine, koji se uplaćuju u budžet BiH radi rješavanja preostalih predmeta ratnih zločina.
Nikola Kovačević, savjetnik ministra pravde RS, kaže da je većina stvari u novoj strategiji usaglašena, ali da RS prije usvajanja insistira da se izbriše dio koji kaže da treba uspostaviti drugostepeni sud kao samostalan i nezavisan sud koji bi služio kao vrhovni sud BiH. Kako je rekao, nije jasno koja bi bila njegova nadležnost kada u BiH postoje četiri samostalna pravosudna sistema – na nivou entiteta, Brčko distrikta i nivou države.
"Mi smatramo da sudovi u entitetima predstavljaju zaokruženu cjelinu i da je odluka Vrhovnog suda RS konačna. Sud BiH ni po kojem osnovu ne može biti nadređen sudovima entiteta. Mi se zalažemo da Sud BiH u budućem uređenju bude prvostepeni sud, ali isključivo iz svoje nadležnosti. To znači da su sve odluke koje donosi vrhovni sud u entitetima konačne i pravosnažne i protiv njih se mogu samo podnijeti apelacije Ustavnom sudu BiH i Sudu u Strazburu", rekao je on.
Kako je istakao, potrebno je promijeniti član sedam Zakona o Sudu BiH, koji propisuje da taj sud može proizvoljno da preuzme predmete iz nadležnosti entitetskih sudova.
"Evropska komisija je na naše insistiranje zadužila VSTV da uradi analizu u vezi s primjenom tog člana i došli smo do poražavajuće činjenice da Sud nije našao za shodno da obrazloži na osnovu čega je izuzimao predmete entitetskih sudova, a to je veoma loše. Mi imamo četiri odvojena pravna poretka i po ovome ispada da u BiH postoje dva vrhovna suda", naveo je on.
Naglasio je da je sporno i da je pomenuti zakon nametnut od strane visokog predstavnika i nije dobio svoju legitimaciju u parlamentu. Kako je objasnio, nemoguće je mijenjati zakon koji prethodno nije prihvaćen od strane zakonodavnog organa čija je nadležnost da ga donese, dodavši da je apsurdno da u Ustavu RS postoji odredba da RS ima VSTS koji imenuje i bira sudije i tužioce u skladu sa zakonima RS, iako se u praksi oni imenuju na nivou BiH.
Izvor: nezavisne
