Do sada nijedna od ovih država nije
usvojila plan naplaćivanja emisija gasova staklene bašte, niti je uzela takav
sistem u obzir pri planiranju razvoja energetskog sistema. Međutim, nakon
pristupanja Evropskoj uniji, ovakav sistem će postati obavezan. Nova analiza je
pokazala da će po trenutnim cijenama dozvola za emisiju CO2 u EU (5
evra za tonu CO2), postojeće termoelektrane na ugalj i gas koštati
vlade regije najmanje 575 miliona evra godišnje.
Ako bi se ostvarili, planirani
projekti razvijanja termoelektrana na ugalj bi na tu cifru dodali još 133-317
miliona evra godišnje. Ako bi cijena CO2 porasla na 30 evra po toni
CO2, što se očekuje do 2025. godine, cijena ovih projekata bi
porasla na cifru između 790 miliona i 1,9 milijardi evra godišnje.
Trenutno se u Bosni i Hercegovini,
Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori, Srbiji i Ukrajini planira izgradnja ukupno
14.82 GW novih termoelektrana na ugalj, od kojih su mnoge nova postrojenja.
Međutim, odustajanje od novih TE na ugalj i njihova zamjena sa energijom iz
vjetra bi koštalo regiju u prosjeku za 25% manje do 2030. godine.
Osim toga, u regiji se gubi značajna
količina električne energije u distribuciji. U izvještaju se navodi da bi
smanjenje ovih gubitaka svim zemljama regije donijelo godišnju uštedu od 1.7
milijardi evra do 2030. godine.
"Energetska zajednica bi
trebala da pruži jasno vođstvo u čistim i ekonomski isplativim investicijama u
energetske sisteme u zemljama članicama. U suprotnom regija će doći u ekonomski
nezahvalnu situaciju dok EU istovremeno nastavlja da smanjuje upotrebu fosilnih
izvora energije”, izjavila je Ioana Ciuta, koordinator energetskog programa u
CEE Bankwatch Network.
“Sada je idealno vrijeme za zemlje
regije da oblikuju sigurne, čiste, obnovljive i jefinije energetske sisteme
kakve EU već gradi za milione građana”, izjavio je Igor Kalaba, koordinator
kampanje Stop prljavoj energiji, jer budućnost je obnovljiva, “Političari u BiH
već duže vremena promovišu energiju iz uglja, i to projekte koji po pravilu
obiluju ekonomskim nelogičnostima i pravnim nepravilnostima. Termoelektrane
uništavaju zdravlje ljudi, životnu sredinu, doprinose klimatskim promjenama,
ali i ugrožavaju energetsku stabilnost jer će uglja, kad-tad nestati. Što prije
pređemo na obnovljive izvore energije i unapredimo energetsku efikasnost, to
ćemo prije osigurati ne samo zdravu životnu sredinu već i dugoročno održiv
energetski sistem u BiH”.
izvor: Frontal
