„Predsednik ima pravo i obavezu da brine o Srbima izvan Srbije i upozorava ukoliko im neka država uskraćuje prava ustanovljena evropskim standardima, ne mešajući se u unutrašnje političke odnose u tim državama. Ne znamo zašto to nekima smeta, osim ako nemaju šta da kriju”, kažu u kabinetu predsednika Tomislava Nikolića za „Politiku”, komentarišući kritike koje na njegov račun dolaze iz regiona zbog pojedinih izjava koje dao u poslednje vreme.
Poslednje u nizu takvih sporenja je s Mladenom Ivanićem, srpskim članom tročlanog Predsedništva BiH. Ivaniću je, podsetimo, zasmetalo Nikolićevo upozorenje da „postoji plan za rušenje aktuelne vlasti u Republici Srpskoj kroz rušenje vlasti predsednika Milorada Dodika”. Ivanić je u intervjuu za „Dnevni avaz” najavio da će prilikom prvog razgovora s predsednikom Srbije postaviti to pitanje i da će mu poručiti da se ne upliće u unutrašnje prilike u Republici Srpskoj.
Ivanić je ocenio kako je Nikolićeva „otvorena podrška” Dodiku „potpuno neprimerena, jer znači svrstavanje na jednu stranu i neku vrstu arbitriranja u odnosima među političkim strankama u BiH”.
Nikolićevu izjavu kritikovao je i Igor Crnadak, ministar inostranih poslova BiH, inače funkcioner Ivanićeve Partije demokratskog progresa, opozicione stranke u RS. On je prilikom nedavnog boravka u Beogradu, gde se sreo sa srpskim kolegom Ivicom Dačićem, poručio „kao neko ko u Savetu BiH predstavlja RS i srpski narod” da Srbija i njeni ključni funkcioneri treba da budu uz narod RS, a ne uz bilo koju političku opciju.
Razgovor s Nikolićem zbog njegovih izjava „priželjkuje” i predsednik Crne Gore Filip Vujanović. Posle ocene srpskog predsednika da je Crna Gora „primer da država ne treba da bude igračka i da ljudi koji je vode ne smeju tako da je tretiraju” te da ona „svesno poništava svoju samostalnost u donošenju odluka i preporučuje se kao država koja će prihvatiti sve što joj bude rečeno kako bi ušla u NATO”, Vujanović je sarkastično primetio da je Nikolić „duhovit čovek”, ali da je ipak njegova ocena uvredljiva.
„Jedva čekam da se ispričam s Nikolićem i da vidim šta ga je podstaklo na takvu ocenu”, rekao je Vujanović dok je predsednik Srbije poručio: „Nisam oćutao ni drugima, pa neću ni njima”.
Nedavno je predsednik i u Briselu imao malu raspravu s makedonskim kolegom Đorđem Ivanovim koji je Beogradu zamerio što je na auto-putu kod Preševa postavljena tabla na kojoj piše „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija”. Rasprava je dvojicu predsednika odvela daleko u prošlost sve do cara Dušana pa je Ivanov, prema Nikolićevom kazivanju, u jednom trenutku rekao i kako Srbija nije trebalo ni da oslobađa Makedoniju od Turaka.
U Nikolićevom kabinetu ocenjuju da je „predsednik u velikoj meri doprineo politici otvorenog dijaloga sa šefovima država regiona”. Saradnja se, ističu, pokazala kao jedini put rešavanja kriznih situacija među kojima su najkritičnije bile talas migranata s Bliskog istoka i katastrofalne poplave nakon kojih je predsednik tražio pomoć za sve zemlje koje su bile ugrožene. Srbija se, kako kažu, definitivno nametnula kao ključni igrač i faktor stabilnosti, kapija kroz koju se potencijalna opasnost pretvara u dobrobit za celu Evropu. Umesto nekadašnjeg bureta baruta što je bila ključna kvalifikacija Balkana kroz promišljanje, dijalog i aktivno rešavanje višedecenijskih problema Srbija, kažu u Nikolićevom okruženju, postaje most koji spaja istok i zapad, sever i jug.
Prema oceni psihologa Žarka Koraća, Nikolić često daje nepotrebne i neprimerene izjave, kao da hoće da kaže da je i dalje vrlo važna politička ličnost. Predsednik, kako je Korać rekao za N1, ima strašnu želju da se pojavi u javnom životu i u takvom ponašanju „ima nečeg nezrelog”.
Saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Slobodan Janković kaže da lično može da se složi s Nikolićevim ocenama.
„Način iznošenja tih stavova i argumenata dopadljiv je za prosečnog Srbina. Ono što on kaže kaže u tim prilikama rekla bi većina ljudi u ovoj zemlji. Problem je u tome što iza tih izjava ne sledi nikakva konkretna politika. Onog momenta kada predsednik treba da svoje reči pretoči u neku konkretnu političku akciju tu dolazi do povlačenja i usaglašavanja sa stavovima vlade”, ocenjuje Janković za „Politiku”.
Prema njegovim rečima, može se samo nagađati da li su takvi istupi prikupljanje poena ili su u pitanju momenti kada on spontano kaže ono što misli. Ali je, dodaje, očigledno da i po pitanju Briselskog sporazuma i po pitanju EU i odnosa s drugim zemljama na kraju uvek usaglašavao svoje stavove sa stavovima vlade. Janković ocenjuje i da nas je „mantra o dobrosusedskim odnosima dovela dotle da susedne zemlje, isključujući Rumuniju, uvek glasaju protiv naših interesa”.
Ova situacija u kojoj se istupi predsednika i premijera razlikuju Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, podsećaju na vreme vlasti Demokratske stranke i različite politike Vuka Jeremića i Borisa Tadića.
„Ni tada kao ni sada nismo mogli znati da li je u pitanju dupli pas, odnosno igra dobar i loš policajac ili je u pitanju razlika u gledištima. Da li to Nikolić drži desno krilo SNS-a koje ne može da prati Vučića u evropskim trendovima u rešavanju problema Kosova pa on vodi ’patriotski’ deo stranke ili je to njegovo soliranje”, kaže Popov koji Nikolićeve istupe vidi kao mešanje u unutrašnje stvari i Crne Gore i BiH što, kaže, nije nikakva novina jer je toga bilo u velikoj meri u vreme vlasti Borisa Tadića.
Izvor: Politika
