Vladimir Putin je cara Aleksandra III nazvao istaknutim političarem i patriotom, koji je nosio ličnu odgovornost za budućnost Rusije, prenosi Tas.
Otkrivanje spomenika Aleksandru III na Krimu
"Njegovi savremenici zvali su ga ‘carem-mirotvorcem’. Verovao je da jaka, samopouzdana i suverena država ne bi trebalo da se oslanja samo na ekonomsku ili vojnu moć, već i na tradicije, da velika nacija mora da zadrži svoju jedinstvenost, a da je napredak nemoguć bez poštovanja sopstvene istorije, kulture i duhovnih vrednosti", istakao je Putin.
Spomenik caru Aleksandru III uništili su nacisti tokom Drugog svetskog rata, a taj spomenik je napravljen u 19. veku.
Aleksandar je bio sin i naslednik ruskog cara Aleksandra II iz dinastije Romanov i Marije od Hesena i Rajne (1824-1880).
Smrt Aleksandra II ni u čemu nije promenila politiku carstva. U poslednjoj dekadi XIX veka nastalo je znatno pogoršanje odnosa između Nemačke i Rusije, koja se tada približila Francuskoj sklapajući sa njom vojni savez u slučaju napada od strane Nemaca.
Aleksandar je imao starijeg brata Nikolaja koji je bio prestolonaslednik i koji je preminuo 1865. godine od tuberkuloze. Na samrtnoj postelji Nikolaj je svoju verenicu ustupio dve godine mlađem bratu Aleksandru, budućem caru. Marija je bila ćerka danskog kralja Kristijana IX i njegove žene Lujze od Hese-Kasela.
U Rusiji je bila poznata kao Marija Fjodorovna. Aleksandar i Marija venčali su se 9. novembra 1866. godine.
Aleksandar III Aleksandrovič je bio veliki vladar. Vodio je politiku jačanja Rusije i suprotstavljao se unutrašnjim neprijateljima i papskim prozelitima.
Car Aleksandar III Aleksandrovič je umro 1894. godine. Naslednik Nikolaj II Aleksandrovič (1868-1918) je nastavio politiku svog oca.
Izvor: RTS
