Bila je 1982. godina kada je trebalo da prođe kroz rutinski proces operacije kolena, ali su se stvari zakomplikovale i Adams od tada vegetira. Njegova supruga, Bernadet Adams, ostala je uz njega do danas, nadajući se da će medicina napredovati i da će doktori biti u stanju da ga probude.
Žan-Pjer je rođen 1948. godine u bivšoj francuskoj koloniji Senegalu, u katoličkoj porodici. Kada je imao deset godina, baka ga je upisala u školu u Francuskoj, da bi ga posle toga usvojio bračni par iz Pariza.
“Bio sam kao izgubljeno štene bez ogrlice”, prisećao se Adams vremena kada je ostavljen u Parizu.
Žan-Pjer Adams (desno) sa kolegom iz francuske fudbalske reprezentacije Marijusom Trezorom 1974.
On je sa sobom u novi život poneo i ljubav prema fudbalu, koju je verovatno nasledio od ujaka Aleksandra Diadjua, koji je igrao za klub “Jovanka Orleanka” u Maliju.
Prošao je mlađe kategorije nekih klubova, igrao za vojni tim, a onda je 1968. godine upoznao ljubav svog života. Bila je to Bernadet, ćerka zidara iz centralne Francuske, koja je kao i on volela da pleše. Ona je mnogo godina kasnije za “Tajms” pričala o tome kako je te večeri kada su se upoznali pred sobom imala “planinu mišića koja ju je osvojila svojim radosnim stavom prema životu”.
Nije bilo uobičajeno da mlada devojka bele puti stupi u vezu sa tamnoputim mladićem, ali predrasude koje je imala njena porodica, nisu imale nikakav uticaj na njenu odluku: “On ili nijedan drugi”. Njeni roditelji su se ubrzo predomislili, a mladi par je uskoro dobio i decu.
Žan-Pjerova karijera počela je sa velikim usponom kada je imao 22 godine, igrao je u Nimu, a trener “Krokodila” bio je uveren da će Adams napraviti veliku kariju.
“Imaš kvalitete mladog vuka, a uz posvećen rad postaćeš pravi Krokodil”, poručio mu je trener.
Njegove kvalitete prepoznali su i mediji, a “Frans fudbal” je njegovu igru upoređivao sa “fantazijom”. Iz Nima je prešao u Nicu, a odatle u PSŽ. Igre u Nici preporučile su ga francuskom selektoru, a od 1972. do 1976. godine zabeležio je 22 nastupa za “Trikolore”.
Kada je napunio 32 godine, odlučio je da završi karijeru, a neposredno pre nego što je preuzeo trenersko mestu u Dižonu, povredio je tetivu. Operacija je bila neophodna, ali u bolnici nije bilo dovoljno zaposlenih i ljudi su radili stvari za koje nisu kvalifikovani.
Tokom operacije telo nije dobijalo dovoljno kiseonika, pa je Adams pao u tešku komu. Posle 15 dana se probudio, ali nikada više njegovo telo nije imalo funkcije, premda je mozak doživeo teška oštećenja. U bolnici je proveo 15 meseci, a bez obzira što je Bernadet dobila savete da supruga ostavi u staračkom domu, ona je odlučila da ga odvede kući.
Posle dugogodišnjeg suđenja dobila je od države doživotno izdržavanje i više od tri decenije pruža kompletnu negu svom suprugu – on može da otvori i zatvori oči i uspeva da svari pasiranu hranu.
Nisi razgovarali više od tri decenije, ali to nije uspelo da prekine njihovu povezanost.
“Uverena sam da on oseća stvari. Sigurna sam da prepoznaje moj glas”, rekla je jednom Bernadet za “CNN”.
Izvor: nedeljnik.rs
