Храм је обновљен у славу Светих апостола Петра и Павла и у помен српским дјечацима Петру и Павлу Голубовићу, који су, заједно са родитељима, убијени 1992. године у Коњицу.
Након освећења храма владика Димитрије служио је Свету архијерејску литургију у оквиру које је обављен чин ломљења славског колача.
Фото: СРНА
По окончању литургије и славског обреда одржан је помен парастос члановима породице Голубовић.
Освештању храма и литургији присуствовао је и представник Католичке цркве у Коњицу.
Фото: РТРС
На улазу у цркву постављена је плоча на којој је написано да је храм саграђен 1896. године, да је обновљен ове године у славу Светих апостола Петра и Павла, а у спомен убијених српских дјечака Петра и Павла и да је ктитор обнове Милорад Додик у својству предсједника Републике Српске.
Фото: РТРС
У храму се налази икона на којој су осликани апостоли Петар и Павле са дјечацима Петром и Павлом.
Браћа Петар и Павле Голубовић имали су тек седам и пет година када их је у ноћи између 1. и 2. јула 1992. године у Коњицу, заједно са родитељима, угледним Србима из Коњица, професорима Ђуром и Властом, из стана извело пет припадника Интервентног вода Полицијске станице Коњиц, предвођених Миралемом Мацићем, одвезли неколикo километара од стана и под окриљем ноћи стријељали.
Дјечаци и њихови родитељи стријељани су недалеко од полицијског пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Спиљани.
Петар Голубовић је преживио прво стријељање.
Он је након рафалне паљбе пао на земљу између тијела својих родитеља и брата Павла. Након што су починиоци отишли, он је устао и кренуо према полицијском пункту у насељу Поље Бијела. Када је дошао до пункта испричао је дежурним полицајцима Хаџи Мацићу и Дражену Марковићу шта се догодило.
Крвници су то чули путем радио-везе и вратили се и одвели Петра. Зауставили су се код мјеста Бегин Вир, гдје су га извели из аутомобила и поново стријељали.
Тијела убијених дјечака и њихових родитеља лежала су неколико дана на обали Неретве прије него што су сахрањени на православном гробљу на Мусали.
Захваљујући Анису Косовцу у јулу 2018. постављена је нова капија на улазу у православно гробље на Мусали. На капији се налази спомен-плоча с илустрацијом Петра и Павла Голубовића.
Имена Петра и Павла Голубовића уклесана су и на заједнички споменик убијеној дјеци Коњица, који је постављен испред школе на Мусали.
Прва оптужница за овај злочин подигнута је 1994.године, а пресуда је изречена крајем 1995. године.
Тужилац Ибро Булић је као починиоце злочина навео Миралема Мацића, Јусуфа Потура и Адема Ланџу, уз Шефика Туцаковића и Мирсада Максумовића који су погинули у рату.
Суђење овој тројици поновљено је пред Кантоналним судом у Мостару. Мацић и Ланџо су 25. јула 2000. осуђени на по 12 година затвора, док је Ланџо осуђен на осам година. Врховни суд Федерације БиХ потврдио је ове пресуде.
Осим њих, за овај злочин се у оптужници из 1994. године везује и име ветеринарског техничара Халила Туцаковића, као и полицајаца на пункту Поље Бијела, Дражена Марковића и Хаџе Мацића.
О убиству без осуде, без објашњења, без разлога мало се знало у широј јавности, али Срби Коњица и свих херцеговачких мјеста овај злочин добро памте и препричавају да се никада не заборави.
Црква на Борцима, која је проглашена националним спомеником БиХ 2006. године, до потписивања Дејтонског споразума била је под српском контролом и била сачувана, али је девастирана послије повлачења српске војске и српског народа са тог подручја послије Дејтонског споразума.
Домаћини тога краја који су ту остали Ђуро и Неђо Симић поправили су храм само толико да не пада киша и да не дува вјетар док се у њој обавља служба Господња.
Прије рата у Коњицу је живјело око седам хиљада Срба, а данас их нема ни 300. Данас на Борцима живи мали број српских породица.
Извор: Срна
