На жалост, неколико хиљада српских војника се из Африке никада није вратило, а пострадалих би било много више да српским војницима није у помоћ прискочио адмирал Емил Гепрат, командант Француске војске у Тунису и градоначелник града Туниса.
Војска и српски народ су своју захвалност Адмиралу Гепрату исказали на најбољи начин приликом његовог дочека у Београду 25. фебруара 1931. године уз громогласне овације ”Живјела Француска!“ Бивши сpпски војници из Бизерте су на својим раменима носили славног француског адмирала од Главне жељезничке станице до трга Славија гдје је била предвиђена главна свечаност.
Много је заиста Француза које су Срби искрено вољели, али је један кога су обожавали — адмирал Емил Гепрат.
(Београд, 26. фебруар 1931. године, хотел "Српски Краљ".
На слици видите банкет посвећен француском aдмиралу Емилу Гепрату и његовим ратним друговима.
Слева на десно стоје адмирал Емил Гепрат, Љубомир Стефановић, госпођа Гепрат, припадник Прве српске добровољачке дивизије из Добруџе који је за слободу отаџбине изгубио вид и први председник Савеза добровољаца 1912-1918 Лујо Витез Ловрић, наредник у Другом ”Гвозденом” пуку Моравске дивизије српске војске ”Књаз Михаило“ Милунка Савић и капетан прве класе у Другом ”Гвозденом” пуку Моравске дивизије српске војске ”Књаз Михаило“ Флора Сендс. (Притом, само да додамо да је Милунка Савић овако проводила послератне дане и да није просила и чистила клозете како лажно говори комунистичка пропаганда).)
Фронтал
