Splesti vijenac mnogo je lakše, nego za njega naći dostojnu glavu (J.W. Gete)
Već duže vremena spremam se da napišem tekst o Kebi – kad me preduhitri ovo iznenadno hapšenje sudije Azre Miletić . I povezaše se utisci jedne prethodne emisije na TV, dvojica glavnih ljudi u pravosuđu BiH, predsjednik VTSS BiH i Glavni tužilac BiH, Tegeltija i Salihović. Samo nekoliko rečenica o tome. Voditeljka se trudi svim silama da pokrene priču o pravosudnim organima, da svaki sa svoje pozicije odgovori šta to škripi državi BiH, zašto se predmeti nalaze po dvadest godina u ladicama. Njih dvojica, svaki na svoj način, prave se da su pali s neba. Salihović ne zna za šta je Goran Zubac optužen, niti zna zašto je predmet Dudaković ležao tolike godine u ladici. On tada nije bio tu. Ovaj drugi, s mukom sričući rečenice, takođe nije ušao ni dublje ni oštrije u temu. Gledao je u Salihovića kao student u profesora, tako da se činilo da su uloge zamijenjene. Ponavljalo se samo radićemo, timovi rade mi ćemo, oni će itd. Utisak nikakav.
Izgleda da radi samo SIPA. I Kebo.
Predsjednica Suda BiH sva ustreptala, odabranim jezikom i samrtničkim glasom kaže da nema nedodirljivih. VTSS zatim kaže da treba početi hrabro, kao oni, u vlastitim redovima. Kao oni su imali neku ulogu u hapšenju Miletićeve?. Meni je bar u onoj emisiji spomenutoj na početku – izgledalo da ona dvojica ne znaju jesu li pošli ili došli, dakle da pojma nemaju šta se tog časa dešava iza njihovih leđa. Dok oni spavaju, SIPA radi. Svaka čast! Pri tome naglašavam da je sudija odvedena u SIPU na saslušanje , da postoji osnovana sumnja da je primala mito – ali do optužnice ipak dug je put.
E, sada dolazimo na Kebu.
Na pamet mi pada jedna italijanska narodna poslovica koja kaže : – Bolje je jedan dan živjeti kao lav, nego stotinu dana kao ovca – . Da li je Kebo bio ovca, a sada postao lav ? Ili je Kebo najveći dušmanin bošnjačkog korupusa, koji sada, ničim izazvan kleveće, čestite ljude!
Sad se vratimo na početak , na glavnog tužioca Salihovića koji kaže da su dokumenti koje je Kebo donio svakakvi dokumenti. A, šta ako su u toj hrpi papira dokazi. Ako bude tako, hoće li oni, koji su bili na odgovornim mjestima, koji su znali ili su morali znati šta se događa u Vozući – biti procesuirani? Ili će pritisci, za koje znamo da postoje, biti tako jaki, da će se odgovorni izvući. Je li zato Kebo odlučio da donese dokumente, makar žrtvovao sam sebe. To bi bila zaista veličanstvena uloga. Jer, postoji nešto što se zove moralna odgovornost. On želi da dovede krupne ribe u svom narodu (koje su još žive) pred sud, da dokažu da nemaju veze sa onim šta im se stavlja na teret.
Zato funkcije one dvojice s početka ove priče ne znače suštinski ništa posebno, jer ništa ne mogu promijeniti . SISTEM nije takav da TRAŽI odgovornost od onih koje političke partije postavljaju na najviša mjesta. Statisti na funkcijama, mediokriteti i poslušnici – i jesu zlo koje se nadvilo nad ovaj narod i ne da mu da diše.
Kebin pokušaj ide u pravcu da se demaskira i procesuira zločin pojedinaca na odgovornim funkcijama iz njegovog naroda, koji su znali, ili su morali znati jer su tada bili na visokim funkcijama, šta se dešava u Zenici i na Vozući i koji su znali, ili su morali znati šta rade ratnici iz El Mudžahid -jedinice. Djelovanje te jedinice u ime Kebinog naroda bilo je zločinačko, a ne bratska pomoć po vjeri. I to je ono što Kebo hoće da dokaže. On želi da se njegov narod distancira od toga što, međutim, demaskira naredbodavce ili one koji ih štite.
I da zaključim, ništa drugo i ne traže sjene žrtava, obezglavljeni leševi civila i vojnika rasuti po jamama u i oko Vozuće – osim reciprociteta u načinu kako su hapšeni i na stotine godina osuđivani Srbi.
Zato je Kebo neko ko je, možda čak i ne svojom voljom, nego voljom nekog ko nas možda vodi u neko novo doba, u neko vrijeme gdje će se bijes poravnati, a mržnja smanjiti – postao po meni junak ovoga doba.
