Vino pije Dodik Milorade,
vino pije sa ocem Bogdanom,
pa kad su se napojili vina
Bogdan sinu stade besjediti.
“Milorade, moj najdraži sine,
ima nešto što me mnogo brine,
sve više se primiču izbori,
ali narod mnogo ne govori.
De poslušaj svoga starog oca,
i na drugoj strani ima novca,
pogledaj de sirotinju raju,
da se ne bi naš’o na belaju.
Ti si uvijek bio moja dika,
ne treba ti više politika,
znam da za nju ti imadeš dara,
al’ ne treba tebi više para.
No ti uzmi traktor i plugove,
pa uzori njive i lugove,
da se sije ’šenica bjelica
da se sadi vinova lozica”.
Sluša Mile svoga starog oca,
sluša samo kako li mu zvoca,
al’ očeva slušati se mora,
pa ustade još ne svanu zora.
Uze Mile traktor i plugove,
poče orat’ njive i lugove,
i završi ni svanulo nije,
požurio prije neg’ ugrije.
Nije Bogdan ni kave popio,
a Mile se s traktorom vratio,
opra se i umi na brzinu,
pa u novu sjede limuzinu.
Ali prije nego što li pođe,
u dvorište komšija mu dođe,
fala Mile znam da nisi mor’o
što si moju njivu ti uzor’o.
Sluša Bogdo šta komšija zbori,
red je nešto da mu odgovori,
ali misli komšija je skren’o,
još je rano, još se nije pren’o.
Ali Mile već je pobjegao,
i Bogdinu grdnju izbjegao,
izvukao on je glavu živu
što je tuđu uzorao njivu.
Politika bolja je rabota,
lagat narod i nije greota,
lakovjerna sirot’nja je raja,
al’ zna ona ko je glavni Baja.
Zato Mile voli politiku,
u izbornu opet on će trku,
ima samo jednu žarku želju,
Ivaniću da otme fotelju.
Premijerku za Palatu sprema,
veli boljeg kandidata nema,
bolja j’ Željka duplo neg’ Vukota,
za njega je glasati sramota.
Odavno je počeo kampanju,
da se vraćat’ ne mora oranju,
pa on narod ub’jeđuje cijeli,
sa njim biće čili i veseli.
More ljudi, meni glase dajte,
ili vizu vi tražiti ajte,
jer za mene ako ne glasate,
Mektić vama dovešće migrante.
Izdajnici sa druge su strane,
i Bakiru oni ništ’ ne brane,
ja ću branit’ Srpsku Republiku,
samo meni vi dajte priliku.
Ali narod mnogo ga ne sluša,
saradnika njegovih se gnuša,
sa drugima konta bolje biće,
na izbore zato izać’ svi će.
