Према директиви о којој су се договорили европски званичници, а коју још мора да потврде Савјет Европе и Европски парламент, прехрамбени и непрехрамбени производи у свим земљама ЕУ мораће бити једнаког квалитета. То до сада често није био случај јер постоји безброј примјера у којима је установљено да су производи у богатијим, западним земљама знатно квалитетнији у односу на исток Европске уније.
Директива прописује да ће казне за произвођаче који буду имали производе различитог квалитета бити до четири одсто њиховог годишњег промета.
Хрватска европарламентарка Биљана Борзан истакла је да је ријеч о завршетку петогодишње борбе која ће као резултат имати једнак квалитет свих производа у цијелој Европи. Она је навела да је истраживање које је спровела са Хрватском агенцијом за храну показало да трећина прехрамбених и непрехрамбених производа у Хрватској има нижи квалитет него у Њемачкој те да су, упркос лошијем квалитету, знатно скупљи.
Иако у Српској и БиХ ниси рађена слична истраживања, већина потрошача сматра да нас мултинационалне компаније третирају као грађане другог реда и пласирају нам производе знатно лошијег квалитета.
Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић каже да су све земље региона у протеклом периоду биле изложене "инвазији" производа лошијег квалитета.
– Хрватска је након пет година успјела да се избори за равноправан статус с осталим чланицама ЕУ. У догледно вријеме сигурно ћемо остати ускраћени за квалитетну робу, што је вјечита борба на нашем подручју. Тек када потрошачи почну да "кажњавају" одређене трговачке ланце тако што неће куповати робу лошијег квалитета, ситуација ће се промијенити. Није да ми не знамо шта је квалитет, али имамо мале плате и у складу с тим купујемо јефтину робу – рекла је Марићева.
Портпарол Привредне коморе Републике Српске Владимир Благојевић каже за "Глас Српске" да је контрола тржишта највећи проблем са којим се суочавамо с обзиром на то да на домаће тржиште долази и роба спорног квалитета.
– Управо је зато важно да утичемо на свијест потрошача да купују домаће производе јер на тај начин јачамо домаћу привреду, задржавамо постојећа и отварамо нова радна мјеста. Домаћа роба је сигурнија и квалитетнија, чему свједочи чињеница да често чујемо да са тржишта буде повучена роба страних произвођача због здравствене неисправности или нечег другог, а, са друге стране, не памтим када је неки домаћи производ повучен са тржишта – рекао је Благојевић.
"Нутела"
Један од примјера двоструких стандарда је популарни намаз "нутела". Истраживање спроведено прије неколико година показало је да "нутела" на тржишту Хрватске садржи сурутку у праху и мањи проценат обраног млијека у праху, док производ у Њемачкој садржи само обрано млијеко у праху. Уочена је и значајна разлика у боји, конзистенцији, мирису и укусу производа.
Извор: Глас Српске
